Implanti kao najbolje rešenje za izgubljeni zub

Svest o značaju oralne higijene, zdravlju usta i zuba je na niskom nivou. Samo 7,8% petnaestogodišnjaka ima sve zdrave zube. Kod starijih kategorija stanovništva ovaj procenat značajno opada.

Posledice nelečenog karijesa i paradontopatije se najčešće manifestuje u vidu gubitka zuba. Što više zuba izgubimo imaćemo veće probleme i teškoće pri govoru, žvakanju samim tim varenju hrane i gutanju. Može doći i do gubitka samopouzdanja zbog narušenog izgleda, te povećanja troškova, izazvanih ne samo lečenjem već i smanjenom produktivnosti na radnom mestu – jaka upala zuba dovodi do nemogućnosti fokusiranja na posao ili izostanka sa radnog mesta.

Pouzdano rešenje svih navedenih problema koji rezultiraju gubitkom zuba je ugradnja implanta.

Jaka zubobolja uzrokovana karijesom

Karijes ili zubni kvar predstavlja hronično oboljenje u toku koje bakterije oštećuju tvrda zubna tkiva (gleđ, dentin i cement), napredujući progresivno, centripetalno i dovodeći do raspada. To je lokalizovan, patološki proces. Blagovremeni izostanak lečenja ide u prilog širenju karijesa koga karakterišu procesi demineralizacije i remineralizacije. Brojne su posledice, kao što su: jaka upala zuba, njegova ekstrakcija (vađenje), pa čak i oštećenje okolnih dentalnih struktura. Vađenje zuba pod upalom nije kontraindikovano.

Šta dovodi do karijesa i kvara zuba?

Na proces demineralizacije zuba utiče veliki broj različitih faktora koji najčešće deluju „udruženo.“ Pri čemu se najpre misli na prisustvo ugljenih hidrata, pre svega šećera, preciznije produkta njihovog metabolizma, te na bakterije koje postoje u zubnom plaku, ali i na pH pljuvačke koja ima ulogu remineralizacije zuba i samog dentalnog sastava (kvaliteta). Bakterije koje se nalaze u dentalnom plaku razgrađuju supstrate ugljenih hidrata iz hrane. Posledica tog procesa je nastanak kiseline koja snižava pH vrednosti zubnog plaka. Učestalo ponavljanje pada pH vrednosti vremenom dovodi do demineralizacije osetljivih površina zuba. Tako nastaje karijes. Ipak treba naglasiti da je loša oralna higijena osnova za nastanak  karijesa.

Osetljive površine zuba ili u stomatologiji tzv. predilekciona mesta su:

1. Jamice i fisure na bočnih zuba, ali i jamice na molarima (kutnjacima) ka obrazima i nepcima,

2. Površina gleđi zuba kod kojih je došlo do povlačenja desni, posebno otkrivena površina korena zuba,

3. Mesta spoja ispuna i zuba, posebno gde postoji defekt i

4. Površine između dva susedna zuba, preciznije ispod kontaktnog mesta.

Postoje i mesta koja su imuna na karijes kod kojih se karijes retko ili gotovo nikad ne javlja:

1. Glatke površine očnjaka i sekutića,

2. Zubne kvržice.

bezmetalne krunice

Vađenje zuba pod upalom i gnojni pulpitis

Zubna pulpa ili zubni živac predstavlja središnji deo zuba i kao takav je zaštićen sa svih strana. Dugo zanemarivanje karijesa, hemijskih i termičkih nadražaja i povrede zuba mogu dovesti do simptoma koji se mogu manifestovati na sledeće načine: jaka zubobolja neretko spontana, pri čemu je bol sevajuć i/ili oštar, dugog intenziteta. Hladno je glavni provokator bola. Odlaganje posete stomatologu i maskiranje bola analgeticima dovodi do razvoja gnojnog pulpitisa tj. gnojne upale pulpe. Gnojna upala pulpe se manifestuje kroz jak, intenzivan i pulsirajuć bol koji je celodnevan (ređe sa kraćim bezbolnim intervalima). Jačeg je intenziteta tokom noći, posebno u horizontalnom položaju ili prilikom savijanja. Bol se reflektuje duž cele polovine vilice te pacijent ne može precizno odrediti poreklo bola.

Ako se i ovakvo stanje ignosriše dolazi do nastanka gangrene zuba, kod koje se pulpa pretvara u nekrotičnu masu, vrlo neprijatnog mirisa. Gangrena može biti uzrokovana i mehaničkim oštećenjem koje ja izazvalo prekid mikrocirkulacije.

Postojanje otoka oko zuba u mnogim slučajevima ne predstavlja kontraindikaciju za njegovu ekstrakciju. Ipak, među pacijentima, ali i delom stomatologa, postoji bojazan da do povlačenja otoka ne treba intervenisati. U zavisnosti od porekla otoka, ovde je reč o zubnom poreklu, pristupa se inciziji, drenaži ili vađenju zuba.

Jaka zubobolja, koja dugo traje, može da rezultira nastankom apcesa, u kome je gnoj dospeo do mekih tkiva i formirao otok. U takvim slučajevima se vrši incizija tj. presecanje tkiva u cilju evakuacije gnoja i olakšavanja tegoba pacijentu.

Drenaža podrazumeva otvaranje zuba kako bi se evakuisao gnoj.

Vađenje zuba pod upalom rutinski se obavlja ukoliko nije kontraindikovano i ukoliko je moguće dati anesteziju. Kod većih otoka, pre vađenja zuba, potrebno je obaviti inciziju tj. direktno sečenje tkiva radi eliminacije gnoja. Uz adekvatnu terapiju antibioticima, analgeticima i hladnim oblogama i ovaj komplikovani problem može biti rešen.

upala-desni

Estetski i funkcionalni problemi nakon vađenja zuba

Nakon ekstrakcije zuba dolazi do niza promena kako u samoj viličnoj kosti, tako i u položaju susednih zuba. Ukoliko se izvađeni zub ne nadomesti susedni zubi se ubrzo naginju u novonastali slobodan prostor. Proces koštanog zarastanja, do formiranja apsolutno mineralizovane kosti na mestu gde je zub izvađen, traje između 18 i 20 nedelja. Najbolje je da se ugradnja implanta izvršiti u tom periodu. Jer vremenom dolazi do repozicioniranja zuba i promena u žvakanju, koje više nije prirodno vertikalno, već pod određenim uglom. Posledica toga je nepravilno otperećenje zuba i vilica. Vremenom može doći i do mehaničkih oštećenja i daljih propadanja i dentalnih gubitaka. Ugradnja implanta rešava celokupnu problematiku, počev od funkcionalnosti, dugotrajnosti, bezbolne intervencije, pa sve do estetike, uz očuvanje svih okolnih struktura.

Važno je naglasiti da je svaki izgubljeni zub potrebno nadoknaditi u što kraćem vremenskom periodu. To se može postići ugradnjom mosta ili ugradnjom implanta. Most predstavlja jeftinije rešenja i to samo kratkoročno jer susedni zubi koji su nosači mosta nakon par godina stradaju pod opterećenjem. Tako se vremenom dentalni gubici šire, iziskujući nove posete stomatologu, nove finansijske izdatke i nova rešenja. Ugradnja implanta nudi brojne prednosti: stabilnu nadoknadu, koja može trajati i doživotno uz jednostavnu oralnu higijenu. Zatim estetski momenat, finasijsku uštedu (komparativno posmatrano u odnosu na cenu mosta). A treba napomenuti da i sam dentalni implant može poslužiti kao nosač mosta.

Preventiva najbolji lek

Jaka zubobolja kao proživljeno iskustvo se ne zaboravlja. Da se ne bi ponovila najvažnija mera za sprečavanje nastanka karijesa i oboljenja desni je održavanje higijene usta sa ciljem eliminacije naslaga, odnosno bakterija sa zuba i desni. Najjednostavniji i opšteprihvaćen način održavanja higijene usta i zuba je četkanje zuba.

Jaka upala zuba može nastati kao posledica mehaničko-hemijskih i fizičkih iritacija koje obuhvataju veliki broj različitih faktora koji vremenom dovode do zubobolje, kao što su: horizontalno četkanje zuba tj. nepravilno održavanje oralne higijene, zatim tvrde i nekvalitetne četkice, preterano konzumiranje gaziranih, zaslađenih, kiselih namirnica i pića, kao i učestali slatki međuobroci. Navedeni faktori mogu prouzrokovati oštećenje površinskog sloja gleđi i tako započeti dalje širenje kvara.

Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života  počevši i pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće, u vidu što veće mineralizacije. Posebno značajna cilja grupa za preventivan rad su deca školskog i predškolskog uzrasta  kod koje se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba. To je uzrast kada se navike o higijeni ustaljuju i mnogo toga nauči o oralnom zdravlju.

Za sve one koji ne mogu da vrate vreme i promene navike napretkom stomatologije i nauke pruža se još jedna šansa, a to je ugradnja implanta kao trajno i fiksno rešenje.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *