Bolovi u leđima ili vratu? Nepravilno sedenja, ukočenost u vratu, preveliki teret i nepažnja prilikom nošenja teških stvari mogu dovesti do brojnih tegoba u vratnom, grudnom ili slabinskom delu kičme. Tegobe koje nastaju uglavnom su posledica diskus hernije, odnosno uklještenja nerava u kičmenom stubu. Da biste na vreme počeli sa lečenjem i adekvatnom terapijom, neophodno je slušati svoje telo i pratiti signale koje nam šalje.
Diskus hernija javlja se najčešće kod osoba između tridest i pedeset godina, pogotovu ako govorimo o slabinskoj diskus herniji. Uzroci njene pojave često su obavljanje teških fizičkih poslova, ali se diskus hernija nekada javlja i pod uticajem psihosocijalnih faktora kao što je stres ili depresija. Prema istraživanjima američkih stručnjaka u SAD-u skoro 90% stanovništva pati od nekog oblika diskus hernije. U Evropi je to malo drugačije, ali je takođe i na našem kontinentu diskus hernija veoma rasprostranjena.
Nažalost, teški fizički poslovi, svakodnevna trka sa vremenom i stres samo su neki od uzroka ove pojave. A kada se diskus hernija ustanovi, onda šta drugo nego krenuti u njeno lečenje.
Kako se diskus hernija leči?
Bez ozbira da li je u pitanju vratna, grudna ili slabinska diskus hernija, lečenje je obavezno. Od oblika i ozbiljnosti tegoba zavisi koje metode lečenje bi trebalo praktikovati, ali važno je na vreme posvetovati se sa stručnjakom.
Vratna diskus hernija podrazumeva uglavnom konzervativno lečenje, a metode lečenja su najpre fizikalna terapija i imobilizacija, kao i redovna terapija koja podrazumeva korišćenje analgetika i sedativa. Iako je ređa pojava i javlja se tek kod nešto manje od 10% pacijenata, vratna diskus hernija može da zahteva i hiruško lečenje u situacijama kada konzervativne metode ne dovedu do nekog poboljšanja.
Slabinska diskus hernija se javlja kod skoro 90% pacijenata i najpre podrazumeva konzervativno lečenje. Naime, savetuje se mirovanje, odmaranje i ležanje na tvrdom krevetu i ravnim podogama uz savijene noge. Fizikalna terapija takođe pomaže, a kada simptomi nastave da se javljaju i nakon primanja terapije onda je hiruško lečenje neophodno. Za razliku od vratne i slabinske diskus hernije, grudna diskus hernija u najvećem broju slučajeva zahteva hiruško lečenje. Lokalni bol koji se javlja kružno postepeno počinje da se povećava čime dovodi do osuzetosti ruku i slabosti zbog čega stručnjaci moraju na vreme da reaguju u ovakvim situacijama.
Kada su konzervativne metode lečenja u pitanju, anlagetici, sedativi i antireumatici se preporučuju. Često su strunjaci saglasni da treba uzimati i lekove za smirivanje i opuštanje mišića, al ii smanjenje otoka, a svakako ne treba sve vreme biti u ležećem položaju. Lagano i umereno vežbanje može da bude ključno za oporavak, jer se tako smanjuje pritisak koji disk ima na nerve, a zahvaljujući vežbanju mišići na leđima, stomaku ili vratu postaju jači, pri čemi dolazi i do smanjivanja bola.
Tokom vežbanja pacijenti moraju biti pažljivi, jer neadekvatne vežbe mogu daa dovedu do pogoršanja stanja, a to svakako nikome ne ide u korist. Saveti fizijatra trebalo bi doslovno da se slušaju, jer samo jedan pogrešan pokret može da dovede do produženja oporavka. Pažljivo i polako sa vežbama!