Nekoliko detalja o opštem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu postoji u svakoj državi i on bi trebalo da uređuje bezbednost i zdravlje zaposlenih u radnim procesima tako što će svojim normama sprečavati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom. Za obavljanje određenih poslova postoje Uprave i Odeljenja koji kontrolišu sprovođenje Zakona, tj. da li se on poštuje.

Oni propisuju određena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom i sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Zakon, naravno, jasno pravi razliku i definiše prava i obaveze zaposlenih, ali i poslodavca.

Preporučuje se svakom zaposlenom da pročita ovaj Zakon o bezbednosti na radu, on se nalazi u okviru „Službenog glasnika Srbije“ i uvek je korisno znati koja su u stvari naša prava, a koje su nam obaveze na poslu. U njemu je jasno određeno: šta je radno mesto, šta je radna okolina, šta su sredstva za rad i kako da se radnik u celom tom sistemu zaštiti i bude siguran tokom obavljanja svog posla.

Šta mi kao radnici moramo da znamo?

Da je radno mesto prostor u kojem radimo i provodimo osam sati dnevno i da imamo pravo da poslodavcu slobodno iznesemo predloge i primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na tom radnom mestu.

Da u skladu sa rizicima radnog mesta potražimo kontrolu zdravlja. Posebno ako je mesto sa povećanim rizikom po zdravlje, radnik ima pravo da zatraži lekarski pregled na koji ga poslodavac upućuje.

Zaposleni je dužan da proveri i namenski koristi sredstva za rad i opremu za ličnu zaštitu na radu i da pažljivo rukuje sredstvima za rad da ne bi ugrozio lično i zdravlje kolega.

Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Poslodavac je dužan  da organizuje poslove tj. da oformi Odeljenje i postavi nadređenog koji će u firmi/ustanovi da se bavi bezbednošću i uslovima rada, lice mora da ima položen stručni ispit u skladu sa zakonom.

Šta su njegovi zadaci?

Zadaci osobe zadužene za bezbednost i zdravlje na radu podrazumevaju poznavanje tehnoloških i radnih procesa u ustanovi, on mora da bude upoznat sa procenom rizika na poslu, da ima uvid u  broj zaspolenih, u broj radnih smena, da odlično poznaje plan zgrade, procedure cirkulisanja ljudi i materijala za rad.

Osoba nadležna za ove poslove mora da učestvuje u organizaciji celog posla u vezi bezbednosti:

da vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju i održavanju sredstava za rad i opremanju radnog mesta; da radi na poboljšanju uslova rada i kontroliše radni prostor, takođe mora da prati stanje u vezi sa profesionalnim oboljenjima, da se postara da utvrdi uzroke oboljenja, ako ih ima, da pripremi i osposobi zaposlene da koriste sve mogućnosti koje im se nude i koji im po zakonu pripadaju u ličnoj bezbednosti, ali i brigu o zdravlju i životu drugih, npr. kako se koriste aparati za gaženje požara, plan za evakuaciju, korištenje prve pomoći kada su u pitanju laboratorije i velika postrojenja itd.

Pregled mera za zdrav rad

Postoji jedan poseban odeljak u Zakonu o bezbednosti koji se naziva „pregled mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu“. Ovde možemo pročitati i upoznati se sa sledećim stavkama koje su strašno važne za bezbedan rad i siguran boravak u nekoj ustanovi.

  1. kakve su instalacije u zgradi, gde se nalaze izlazi za slučaj opasnosti, kako funkcioniše otkrivanje i gašenje požara, kako se radi i provetravanje na radnom mestu u zatvorenom prostoru
  2. koja je uloga tempreature u radnim i pomoćnim prostorijama, da li su pravilno instalirane rashladne komore kad je reč o ustanovma gde se drži hrana, poluprerađevine i slično
  3. kako na rad utiče prirodno, a kako veštačko osvetljenje radnih i pomoćnih prostorija i kolike su referentne vrednosti osvetljenja
  4. šta su to „saobraćajne površine“ u zgradi i da li treba da obratimo pažnju na njih (one obuhvataju utovarne rampe, stepeništa, nepokrene lestve, zaštitne ograde, pokretne stepenice)

Da li i kada imamo pravo da odbijemo da radimo?

U skladu sa zakonom imamo pravo da odbijemo da radimo u sledećim situacijama:

  1. ako na sredstvima za rad nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
  2. ako radimo duže od punog ranog vremena, ovde se misli na vanredna dežurstva, fizičke poslove van radnog vremena i na noćne smene i sl.
  3. ako nam preti neposredna opasnost po život i zdravlje usled nekih propusta bezbednosti

Merni uređaji

Opisaćemo ukratko neke uređaje koji se koriste za merenje temperature, vlažnosti vazduha, buke.

Uređaji za merenje temperature sa senzorima su tzv. kontaktni (dilatacioni, manometarski sa gasovima i tečnostima); oni koji su mehanički su tzv. beskontaktni, električni mehanički uređaji (termometri i termoelementi).

Oni u radu koriste činjenicu da kada se neko telo zagreva ono zrači elektromagnetnu energiju (toplotno zračenje) i oni mere intenzitet tog zračenja. Uređaj koji meri temperaturu na ovaj način je pirometar (optički, monohromatski i dvobojni)

Uređaji za merenje vlažnosti vazduha su higrometri i psihrometri

Higrometri pri radu koriste osobinu materijala da mu se dužina povećava srazmerno relativnoj vlažnosti vazduha. Digitalni higrometri rade na principu merenja električnog otpora keramičkih ili metalnih kompopnenti koji se menja u zavisnosti od količine vlage u vazduhu.

Psihrometri se zasnivaju na karakteristikama vlažnih predmeta koji usled isparavanja imaju nižu temperaturu od suvih. Oni se sastoje od senzora koji određuju relativnu vlažnost vazduha.

Uređaji za merenje brzine strujanja vazduha

Anemometri (za merenje brzine pri prvolinijskom kretanju vazduha) i katatermometri (vrtložnog ili sporog krertanja vazduha). Tako da na primer, treba znati ne samo kako izabrati klima uređaj, već i kako ga pravilno podesiti da svojom strujanjem ne ugrožava nikog od zaposlenih u radnoj prostoriji.

Uređaji za merenje osvetljenosti radne sredine

Ovde je jako bitno kakvi su parametri u unutrašnjosti zgrade (geometrija, materijali od kojih su napravljene površine na fasadi etc.)

Naravno, ne treba spominjati da se lepše i ugodnije radi gde je svetlost priroda. Ali, kao što znamo, to je tako retka pojava, te veštačka osvetljenja su skoro pa nužnost.

Osvetljenje može biti opšte (osvetljava ravnomerno celu prostoriju) i dopunsko (osvetljava željenu površinu).

Kod osveteljnosti meri se svetlosni fluks i po stepenima se kreće od prosečne preko ravnomerne, direktne i bleštavog osvetljenja.

Merni uređaj se naziva fotometar tj. luksmetar.

Buka se određuje u decibelima(dB) i postoje merači koji moraju imati mikrofon, pojačala, displej i filtere za analizu akustičkih signala (da podsetimo, šaputanje je 20 dB, za rad u biblioteci buka ne bi smela biti viša od 50dB, na koncertu 120dB, a zvuk aviona ima 140 dB)

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *