Pet najčešćih posledica nepravilne ishrane

Svedoci smo činjenice da je današnji tempo života sve brži i brži, gubimo ravnotežu između posla i odmora. Često u danu punom obaveza zanemarimo sebe i preskakanje obroka i sna postane način života. Posledice koje nepravilna ishrana ostavlja na organizam čoveka mogu biti veoma velike i ozbiljne. Prvobitni signal su lošiji rezultati krvi iz laboratorije, što dalje može implicirati različite bolesti i probleme. Zbog toga je, preduslov vitalnog organizma upravo zdrav i pravilan način ishrane.

Zdrava ishrana podrazumeva ravnomeran unos hranljivih namirnica, voća i povrća. Obroke ne bi trebalo preskakati, jer značaj redovnog doručka, ručka i večere ne može da se poredi sa navikom da se jutarnji ili popodnevni obrok preskoči. Podrazumeva se umerenost u jelu, unos ugljenih hidrata, vitamina, proteina i vode. Nezdrava ishrana, kako u pogledu redovnosti jela, tako i u pogledu raznovrsnosti, može izazvati različite zdravstvene probleme. Laboratorije su potvrdile da ishrana, kao i fizička aktivnost i uzimanje lekova, direktno utiču na rezultate analize krvi. U nastavku će biti navedeno pet bitnih posledica koje loše navike u ishrani mogu ostaviti trajno na zdravlje čoveka.

Malokrvnost kao prvi znak nedovoljno kvalitetne ishrane

Preterano izgladnjivanje, neredovni obroci i dijete koje nisu propisane od strane nutricioniste, utiču na pogoršanje krvne slike. Do loše krvne slike dolazi kada se smanji unos gvožđa i vitamina, smanji obim i zdravstveni nivo obroka. Tada nastaje malokrvnost, odnosno anemija koja se definiše u stručnoj literaturu kao nedostatak osnovnih ćelija krvi – eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i hemoglobina, koji su zaduženi za čuvanje krvotoka, protok kiseonika i oslobađanje ugljen-dioksida. Napornim i neproverenim dijetama može se prouzrokovati gubitak krvi, vitamina i minerala iz tela, koje je teško nadoknaditi, čak može doći do anoreksije, koja predstavlja kompleksan psihički i fizički problem. U tom slučaju, iz svake laboratorije, doma zdravlja ili bolnice savetuju primarno promenu ishrane. Kada su u pitanju privatne laboratorije Novi Sad se može pohvaliti njihovim velikim brojem i dosta kvalitetnom uslugom.

Gojaznost – višesložan problem

Iako nepravilna ishrana izaziva anemiju, takođe može biti i uzrok gojaznosti, što je ogroman problem kako u svetu, tako i u našoj zemlji, gde je procenat više od 50%. Preskakanje krucijalnih obroka može da izazove kontraefekat i utiče na rast broja kilograma, jer izostavljanjem jednog obroka može se prouzrokovati neprirodni nivo gladi i povećavanje apetita, koji će se nadoknaditi kasnim obrocima i taloženjem hrane u organizmu. U večernjim časovima, hrana se zadržava u organizmu, jer tokom sna ne postoji način da se potroši.

Zato se ne savetuju kasni obroci. Nezdrave namirnice sa visokim nivoom masti, šećera, i ukupnom kalorijskom vrednošću, bez dovoljnog unosa vode i fizičke aktivnosti, izazivaju pojavu gojaznosti. Ovaj problem nije samo u pogledu broja kilograma složen, već zato što može prouzrokovati dublje probleme, kao što su problemi u kardio sistemu, dijabetes, psihofizičke tegobe, teže održavanje trudnoće, problemi sa venama i slično. Laboratorije analizom krvi proveravaju i nivo masnoća i šećera, kao jednih od znakova gojaznosti.

Srčane tegobe – rizik po život

Zdravo srce je veoma bitan faktor funkcionisanja drugih organa čoveka. Pod zdravim srcem podrazumeva se normalan rad bez preskakanja, pravilno pumpanje i protok krvi kroz telo. Veliku ulogu u svemu tome imaju navike u ishrani. Prevelik unos masti i ulja, utiče na usporavanje organizma i otežava odvijanje životnih funkcija. Ujedno prouzrokuje povišavanje krvnog pritiska, što dalje implicira ubrzan rad srca.

Dalje posledice u ovom nizu mogu da budu previsok pritisak, preskakanje i stalan ubrzan rad srca, kao i infarkt, koji može da izazove smrt. Razlozi su takođe i nedovoljan dotok krvi, zgrušavanje i začepljivanje vena i arterija, čime se onemogućava normalan rad srca i krvotoka. Proveravanjem nivoa trombocita u krvi, laboratorije testiraju broj krvnih pločica koje regulišu upravo zgrušavanje krvi, što signalizira i srčane tegobe.

Pročitajte još zanimljivih i korisnih tekstova na našem blogu.

 

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *