Rejting lanac u mobilnoj telefoniji

Verovatno ste se puno puta pitali koji i kakav to sistem uspeva da u realnom vremenu upravlja kod nekog mobilnog operatera (Telekom, Vip ili Telenor Srbija) sa po 2-3 miliona korisnika. Ako vas je ovo pitanjce golicalo, evo jedne skice kako izgleda IT nivo kod nekog operatera za upravljanje ovako zahtevnim izazovom.

Grubo posmatrano osnovni nivo jednog komunikacionog sistema čini mrežni nivo, a šta se dešava na njemu kontroliše i upravlja IT nivo. Da bi pristupili blagodetima mreže, tj. da bi koristili usluge nekog telekomunikacionog kanala (bio on žičani poput fiksne telefonije ili bežični na nekom opsegu frekvenicja u mobilnoj telefoniji) morate imati određene resurse.

Šematniski prikaz komunikacionog kanala u mobilnoj telefoniji

Pa dotaknimo mrežni i informacioni deo. Nama je mnogo zanimljiviji taj IT nivo, na kome se dešavaju aktivacije, deaktivacije i tarifiranja. U narednoj analizi postoje više kompletnih sistema za ovu problematiku poput Atosa, Geneve, SingleViewa i Erikosnovog BSCS-a, a mi ćemo se pozabaviti principom rada na BSCS-u.

Mrežni nivo komunikacionog kanala između dva mobilna telefona preko kojih teče neki razgovor izgleda ovako:

1. Mobilni telefon je „oprema“ koja se bežično povezuje na BTS ili baznu stanicu, narodski repetitor
2. Više repetitora se povezuje na inteligentniju platformu BSC (BSC je inteligenta stanica, a BSCS je business control and support system), obično jedan BSC osplužuje od 10 – 100 repetitora
3. BSC-ovima upravlja centralni SWITCH.
Posmatrajmo slučaj u kome korisnik kupi telefon, urednu SIM karticu sa resursima MSISDN, IMSI i ostalim pripadajućim kodovima. Do aktivacije dolazi kada radnik u prodaji pošalje resurse u centralnu bazu operatera koji kažu „centru za autentifikaciju“ da je korisnik pravno spreman za dobijanje usluge. Ova informacija dolazi do HLR/VLR
registra kojima je zadatak da određeni resurs aktiviraju i dozvole mu da koriste servise za koje imaju ugovor. Kada se mobilni telefon zakači za mrežu HLR/VLR na osnovu podataka sa SIM kartice i svojih podataka izvrši sve analize i dozvoli ili zabrani uslugu koju taj telefon preko svog vlasnika želi da ostvari.

Ako je korisnik zatražio razgovor, centralni SWITCH će formirati fizički komunikacioni kanal kroz koji će da se trasira informacija. Pored toga zapisaće sve podatke, ko, kada, gde (preko koje bazne stanice), koliko dugo je počeo sa uslugom i kada je završio u našem slučaju razgovor.

Ovi podaci se zocu CDR-ovi i šalju se IT nivou, u našem slučaju BSCS-u. Da bi ih BSCS prihvatio moraju biti formatirani i njemu poznatom formatu. To radi DIH hendler koji u zavisnosti da li je u pitanju Alkatel, Huawei, Nokia ili Ericsson Swich, CDR (Call Data Record) prilagođaca UDR-u (Usage Data Recordu). Na primeru Telekom ili Telenor koji su po broju korisnika mobilne telefonije otprilike isti, baza na BSCS-u se puno sa oko 25 MB po minutu. To su ogromni prilivi podataka i sve mora raditi besprekorno i bez zadržavanja da bi korisnik recimo u pripejdu koji je troši poslednju minutu mogao tačno na vreme da bude deaktiviran. U početku ovaj proces je trajao satima, tj. poslednji minut 98. godine u Telekom Srbija mreži trošio se i po par sati, a sada je tačnost u sekundi.

UDR dalje ulazi u takozvani rejting lanac obrade. Sve ovo se dešava u realnom vremenu i obično na samo jednom serveru, centralnom serveru. Zbog performansi svi ovi moduli rade sa keširanim podacima, a obraćanje bazi se vrši samo nakom upisa ili usled eventualnog ažuriranja memorije.

Prvi u nizu je PRIH koji sagledava ko je zvao, ko je pozvan, koji je scenario plaćanja i po kojoj tarifi treba da se plaća. Vrši sve validacije da nije nešto u grešci i, ili odbacuje rekord ili ga šalje RIH-u. RIH kalkuliše sa podacima koje mu je pripremio PRIH i vrši tarifiranje tog razgovora. Nakon toga stupa na scenu jedan kompleksan modul FUH, koji analizira Free Unite, tj. besplatne minute. U zavisnosti da li imate besplatnih minuta u ovom slučaju, on ih skida, ažurira preostale i šalje RLH i rate load hendleru koji sa sračunatim podacima puni, a koju drugu do Oracle bazu. Ima tu još nekoliko modula, ali nisu bitni za sagledavanje naše priče. Upisom u bazu rejting razgovora je završen. Ovaj modularni princip je jako efikasan na visokim performansama, tako što se tačno gledaju kritične tačke u sistemu koje se kasnije poboljšavaju.

Ka kraju meseca pušta se biling. I najzahtevnijem serveru za nekoliko miliona korisnika treba po nekoliko sati do nekoliko dana, primenjuju se post biling popusti ukoliko postoje na ugovoru i Giga Bajti XML fajlova se šalju štampariji. Iz štamparije izleze šleper/šleperi kamiona sa računima koji pak se šalju u poštu. O poštarima već nećemo govoriti.

Možete misliti koliko je odgovoran posao telekom biling inženjera, kada zbog samo jednog broja mogu nastati kamioni pogrešnih računa i milioni nezadovoljnih mušterija. Zato se u Telco poslovima sprovode rigorozna testiranja i rigorozne kontrole kvaliteta da bi sve prošlo kako treba. Interesantno je koliko ljudi žele i hoće da rade u mobilnoj telefoniji. Da li će vaše mišljene ostati takvo i posle ovog teksta?

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *