Sve što treba da znate o bušilicama

Za bušilice se može reći da je alat bez kojeg ne može da se zamisli nijedan majstorski posao. Nekako su bušilice uvek majstorima pri ruci, jer treba probušiti rupu, napraviti otvor, zaviti ili odviti neki šraf. Profesionalci dobro znaju da su aku i električne bušilice neizostavni deo njihove opreme za rad, dok uradi sam majstori imaju negde u garaži ovaj alat. A da li i vi imate  bušilice u kući? Koliko ih često koristite? Da li sitne popravke sami popravljate ili za sve ipak zovete majstora?

Mnogi tzv. uradi sam majstori snalaze se sami kada se u domu nešto pokvari ili kada treba sklopiti neku komodu, zakačiti policu za knjige ili televizor na zid ili kada treba probučiti rupu kako bi se okačilo novo ogledalo u kupatilu. Obično koriste bušilice i kada treba skinuti boju sa nekog materijala, a praktične su i prilikom šmirglanja neravnih površina. A kako se pomoću bušilice možete smirglati? E pa lako, uz brojne dodatke bušilice proširu svoju namenu, pa se onda mogu koristiti i za šmirglanje ili kada neku površinu treba poravnati. U svakom slučaju, funkcija bušilice zavisi od posla koji treba da obavite, a za brojne poslove mogu vam koristiti i različiti dodaci poput šrafova, metalnih četki za skidanje zarđalog materijala, gumenish diskova koji se koriste za šmirgl papir, ali raznih modela glodala.

A za koji posao je vama potrebna bušilica?

Kako se koriste bušilice?

Bušilice su veoma jednostavne i lake za upotrebu. Zbog svog sofisticiranog dizajna i jednostavnog upravljanja ovaj alat je veoma praktičan i najviše se koristi pri radu. Da li znate da su bušilice alat koji se najviše koristi širom sveta? Da, da, bušilice su nezaobilazni alat svakog majstora.

Rade po veoma jednostavnom principu. Naime, kada se dugme pritisne, onda se pokreće električni motor. Pošto je kod bušilica varijabilna brzina rotacije, sa jačim pritiskom dugmeta, brzina će biti brža. Ako se dugme  slabije pritiska, onda će i burgija sporije da se okreće. Od samog posla zavisi kolika će vam biti potrebna brzina u radu, pa ako je reč o tvrđem materijaluu, biće vam potrebna jača brzina, dok će za mekši materijal slabija brzina biti dovoljna. To znači da ćete morati veću brzinu da koristite ako bušite drvo, mesing ili aluminijum, dok će vam za bušenje nerđajućeg čelika, bronze i bakra biti potrebna slabija brzina.

Na brzinu utiču i dimenzije burgija. Ako su burgije deblje, onda će se sporije pokretati pri bušenju, dok će burgije manjih prečnika brže da se okreću pri radu.

Aku bušilice nekad i sad

A kako je sve zapravo počelo? Naravno da u početku aku bušilice nisu bile ovako modernog dizajna niti su bile lake. Prve aku bušilice su bile tri do četiri puta teže nego ove današnje, a nastale su krajem 19. veka. Ako niste znali, aku bušilice su prvi ručni električni alat na svetu, a da li znate zašto su u obliku pištolja? Kada su proizvodnju ovog alata započeli u američkom gradu Baltimoru tamošnji proizvođači, njihov najvažniji klijent bio je lokalni proizvođač oružja, pa je revolver Amerikancima bio inspiracija za dizajn bušilice.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *