Vrste i tipovi depresija

U kliničkoj praksi depresija varira po intenzitetu te se zato može klasifikovati u 3 grupe:

  1. Blaga,
  2. Umerena i
  3. Jaka ili teška depresija.

Postoji i podela na osnovu manifestovanja nekog od glavnih simptoma i dužine njihovog trajanja. Te ako se u roku od dve uzastopne sedmice ispolji najmanje 5 karakterističnih simptoma, reč je o velikoj depresivnoj epizodi. Mala depresivna epizoda ima manji broj manifestacija, u istom vremenskom periodu.

Depresija i invaliditet

Simptomi depresije se mogu kretati od blagih do potpuno onesposobljavajućih. Te neretko oboleli postaju invalidi rada. Ovaj mentalni poremećaj zapravo donosi invaliditet. Ljudi često idu na bolovanja, izostaju sa posla i priviknu se na život sa nekom vrstom onesposobljenosti.

Primarna i sekundarna

Važno je razlikovati primarnu od sekundarne bolesti. Primarna bolest predstavlja dijagnozu, dominantno oboljenje. Dok je sekundarna bolest posledica primarne i predstavlja stanje koje se razvija kod osoba koje boluju od različitih infektivnih, somatskih, neuroloških ili endokrinoloških oboljenja. Tipičan primer bi bila AIDS depresija.

Postporođajna, sezonska i depresija u menopauzi

Postoprođajna, kao što sama reč kaže, javlja se kod žena nakon dobitka bebe. Uzrokuje  je novonastala situacija vezana za dolazak bebe na svet, kao što su:  socijalne, psihološke i hemijske promene. Drugačije se naziva i postpartalna depresija. Zbog učestale zablude važno je napomenuti da se ne javlja samo nakon dobitka prvog deteta.

depresija

Sezonsku depresiju takođe opisuje sam naziv. Karaktiristična je za određenu sezonu tj. godišnje doba i to je najčešće jesen. Vrhunac dostiže u zimu. Reč je o blagom obliku deresije koji nestaje sa prolećem i letom. Ređa je letnja depresija. Sezonska depresija se povezuje sa smanjenim lučenjem hormona sreće i zadovoljstva serotonina usled nedostatka svetlosti. Geografski posmatrano sezonska depresija je učestelija u zemljama koje su bliže polovima, samim tim imaju i manje sunčanih dana.

Depresija u menopauzi se javlja sa izmeu 45. i 50. godine života kod žena. Ovaj period nosi značajne promene kod pripadnica lepšeg pola, kako socijalne u vidu svođenja životnog bilansa, suočavanje sa starošću, tako i hormonske.

Manična i psihotična depresija

Maničnu depresiju, koja je u psihijatrijskoj dijagnostici ranije nazivana bipolarni afektivni poremećaj, karakterišu drastične oscilacije u raspoloženju. Pojednostavljeno, polarizovano raspoloženje. Od epizoda ushićenja i sreće, do epizoda potpune bezvoljnosti i letargije. Sve te promene mogu nastupiti u kratkom vremenskom periodu, od svega nekoliko sati. Manična depresija se uglavnom dijagnostifikuje u mladosti, tj. adolescenciji. Gotovo retko kod dece i starih. Traje čitav život.

Psihotična depresija predstavlja kombinaciju nekog oblika psihoze i depresije. Psihoze su najteža mentalna oboljenja. Obično se ispoljavaju u vidu halucinacija, zabluda ili drugih raskida sa realnošću. Od ostalih depresija je razlikuje to što pacijent ima „priviđenja“ u obliku vidnih ili čujnih halucinacija ili iracionalnih strahova i misli. Zahteva medikametozno lečenje, kombinacijom antipsihotika i antidepresiva. Ukoliko lekovi ne daju željene rezultate, pristupa se elektro terapiji. Kod ove vrste depresije suicidalni rizik je najveći.

Strategija za razvoj zaštite mentalnog zdravlja

Zbog velike stope obolelih od depresije vlada je donela Strategiju za razvoj zaštite mentalnog zdravlja. Cilj Strategije jeste blagovremena dijagnostika u cilju smanjenja broja pogođenih nekim oblikom depresivnih poremećaja. Strategija podrazumeva obavezan skrining u domovima zdravlja za rano otkrivanje depresije.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *