Zašto deca najbolje uče kroz igru?

Kako vreme prolazi, razlika između vrtića i prvog razreda osnovne škole postaje sve manja svuda u svetu. Prave se rasporedi i aktivnosti koji više podsećaju na naučnu nastavu, nego na vrtić. Od naših petogodišnjaka i šetsogodišnjaka se očekuje da postanu školarci pre vremena.

Ako bolje razmislite, to i zapravo ne zvuči kao model koji bi vrtići trebalo da forsiraju.

Često se Finska pominje kao država sa najboljim i najefikasnijim obrazovanjem. Iste rezultate postižu i kad je predškolski uzrast u pitanju. Njihov sistem se zasniva na učenju kroz igru i zabavu. Takav pristup ne samo da nema negativan uticaj na sposobnost mališana da nauče da čitaju i pišu, već je njihovo stanovništvo jedno od napismenijih na svetu.

Čak 99% stanovnika ima završeno osnovno obrazovanje, dok 90% njih završi ekvivalent naše srednje škole.

Učenje kroz igru daje Fincima sjajne rezultate i ogromnu produktivnost. Razlog tome je što mališani ne shvataju da igrajući se, oni ustvari uče i unapređuju njihove socijalne i kognitivne sposobnosti. Klinci su zainteresovani i motivisani da učestvuju u igri, a ne da stoje po strani ili dosađuju se.

Postoje dva načina na osnovu kojih se vaspitači igraju sa decom: spontano i kroz pedagoški isplanirane scenarije. Ne postoji tipičan dan ili rutina u Finskim vrtićima. Dnevni raspored se sastoji tek od nekoliko aktivnosti u toku dana.

Na primer, ponedeljak je rezervisan za ekskurzije, igre sa loptom i trčanje, dok je pevanje i igranje uz muziku planirano za petak.

Svaki dan je drugačiji i svaka aktivnost može biti slobodna u smislu da se deca jednostavno druže ili ona u kojoj vaspitači aktivno učestvuju i prenose neophodno znanje.

Kako izgleda jedna isplanirana igra kroz koju se uči?

Uzmimo na primer jednu realnu situaciju – kupovina sladoleda. Mališani vode svoju imaginarnu prodavnicu sladoleda u kojoj imate prodavca i kupca.

Koristeći boje i birajući ukuse, ali i u sabirajući jednostavne brojke deca zapravo uče nekoliko stvari odjednom – čitanje, računanje i logičko povezivanje stvari. Plus, ko ne voli sladoled. Vaspitači su tu da nadgledaju situaciju i da se uključe u igru kada je potrebno ili prosto zabavno.

Svake godine, u toku jeseni, vaspitači tj. nastavnici u vrtićima se sastaju sa roditeljima kako bi napravili individualne nastavne planove, sve u skladu sa interesovanjima mališana. Svaki plan je jedinstven i personalizovan, te se tako lako prate rezultati i eventualno vrše naknadne izmene. Ipak, čak i nastavni planovi se uglavnom sprovode kroz igru sa decom.

Uz ovakav pristup i sa dugoročnom strategijom obrazovanja za sve uzraste, ni ne čudi zašto je Finska godinama u svetskom vrhu kada je edukacija u pitanju. Vrtići su uglavnom obavezni za šestogodišnjake, kao vrsta predškolskog obrazovanja, gde svako dete ide u državni vrtić.

Svaki od tih vrtića ima isti plan i program rada, tako da se ne može desiti situacija u kojima recimo mališani iz manjih gradova imaju lošije uslove od onih koji su se rodili u prestonici ili naseljenijim mestima.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *