Depresija je ciklična bolest, koja ima svoj početak, trajanje i kraj. U pitanju je trajni poremećaj raspoloženja, koji u velikoj meri može uticati na osećanja, misli i ponašanje obolelog. Osećanje tegobe sa sobom nosi brojne manifestacije i simptome i može biti prolazno ukoliko se leči.
Simptomi depresije
Postoji veliki broj simptoma koji se mogu dovesti u vezu sa nekim od oblika depresije, a to su: smanjen (ili povećan) apetit, sniženo samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili konstantna pospanost), bezvoljnost, trajni (ne privremeni) period tuge, sniženo samopouzdanje, pesimističan i besciljan pogled na svet i budućnost, sklonost suicidalnim idejama, smanjena koncentracija, pojačano umaranje, anksioznost, nezainteresovanost, napetost, smanjenje libida i tako dalje. Simptomi mogu varirati i delovati kombinovano, u periodu od najkraće dve sedmice, dovodeći do toga da obolela osoba gubi interes, postaje neproduktivna i značajno narušava kvalitet sopstvenog života. Zato je lečenje depresije vrlo važno.
Prikrivena lica depresije
Depresija može imati bezbroj lica zbog čega je ponekad teško uočljiva. Osoba koja pati od depresije može kao „beg“ od problema i onoga što je muči „uletiti“ u gomilu obaveza. Prenatrpanost zadacima koje je sama sebi nametnula učiniće da prividno skrene misaoni tok. Nažalost, na ovaj način problem neće biti rešen. Sklonost ka porocima, najčešće alkoholizmu takođe može biti jedan od faktora koji ukazuje na depresiju. Još jedan od potencijalnih, „skrivenih lica“ depresije može biti prenaglašena samokritičnost. Vraćanje na počinjene greške, umesto da se nastavi dalje i nauči iz njih. Apatičnost kao stanje u kome osoba iskazuje nultu zainteresovanost za bilo koga i bilo šta. Svakako jedno od skrivenih lica depresije, koje je mnogima uočljivo, jeste bes manifestovan kroz ljutnju i verbalnu i/ili fizičku agresiju ispoljenu ka drugima ili samom sebi.
Razlikovati depresivni poremećaj od depresivnosti
Depresivni poremećaj, kao bolest, predstavlja dijagnozu. Razlikuje se od depresivnosti koja se može javiti kao simptom kod pojedinih gubitaka i za koju je karakteristično da kratko traje. Jedan od osnovnih kriterijuma postavljanja dijagnoze jeste vremenski kriterijum tj. vreme trajanja nekog stanja. Svako depresivno stanje koje traje kraće od dve nedelje ne može biti kategorizovano kao depresivni poremećaj.
Najčešći uzroci depresije
Depresija može biti izazvana brojnim uzrocima, od kojih su najučestaliji: loša ekonomska situacija, izneverena očekivanja na poslovnom (ili emotivnom) planu, stres, otuđenost, pritisak zbog broja obaveza. Nepune 3 godine nas dele od izbijanja depresije na drugo mesto najzastupljenijih oboljenja među svetskom populacijom, odmah nakon kardiovaskularnih oboljenja.
Slučajevi u kojima nemamo osećaj kontrole okolnosti u kojima živimo, ali i osećaj da ne upravljamo sopstvenim životom, takođe mogu biti uzročnik nastanka depresije.
Činjenica je da su visokoobrazovani i oni koji imaju osnovna znanja o depresiji u boljem položaju tj. manje oboljevaju jer imaju veće šanse za nalaženje mehanizama njenog prevazilaženja. Jedan od važnih faktora uspešnog lečenja je i blagovremeno i pravovremeno prepozanavanje depresivnog stanja. Klinička praksa ukazuje da se najviše može uraditi ako se stručna pomoć zatraži odmah nakon prvih problema – prevencija je najbolji lek.
Stereotipi i psihoterapija
Albert Ajnštajn je jednom prilikom rekao da je teže razbiti atom nego predrasudu. Deluje kao da ta mudrost najbolje opisuje svakog ko bi pokušao da zatraži stručnu psihološku pomoć. Duboko ukorenjene predrasude su samo dodatni teret za sve one koji su svesni da ih „muči duša“ te neretko izbegavaju da se obrate za pomoć. Nedostatak društvene podrške i razumevanja može uticati na nastanak i razvoj depresije. Sve je manje razumevanja za druge, posebno one koji nisu uspeli da se snađu jer je danas glavni kriterijum procenjivanja čoveka stepen njegove uspešnosti i poslovnog postignuća.