Giht ili podagra jeste vrsta upale zglobova ili mekih tkiva određenih organa. Od ove bolesti u proseku boluje jedna od dvesta osoba. Ispoljava se u vidu povremenih napada. Nema pravila koliko često će obolela osoba imati napad. Sa jedne strane, ponekad je potrebno da prođe nekoliko sedmica da bi se napad ponovio, dok sa druge strane kod nekih ljudi napad se dešava samo jednom u životu.
Simptomi napada gihta jesu visoka telesna temperatura, snažni bolovi, crvenilo i otok oko zglobova. Iako napadi najčešće zahvataju zglob nožnog palca, isto tako se mogu ispoljiti i na drugim delovima tela: kolenu, laktu, gležnju, ručnom zglobu ili onom na prednjem delu stopala.
Giht nastaje tako što se od viška mokraćne kiseline u krvi formiraju maleni kristali. Ti kristali se nagomilavaju u zglobovima i izazivaju njihove upale, odnosno napade gihta. Ti napadi se mogu lečiti medikamentima, ali i na prirodan način – pravilnom ishranom i zdravim načinima života.
Lečenje gihta lekovima
Medikamenti koji se koriste u ublažavanju napada gihta jesu oni iz grupe NSAIL, tačnije nesteroidnih antiinflamantornih lekova. Diklofenak, naproksen, indometacin i ibuprofen spadaju u skupinu NSAIL lekova. U nju se ubraja takođe i aspirin, ali se on ne preporučuje prilikom lečenja ove vrste upale zglobova zato što povišuje koncentraciju mokraćne kiseline u krvi.
Kod težih oblika gihta dešava se da nesteroidni antiinflamantorni lekovi ne deluju. Tada se mogu koristiti kortikosteroidi i to u dva oblika: kao tablete ili kao injekcije.
Postoje lekovi koji se mogu preventivno koristiti sa ciljem sprečavanja pojave napada gihta. To su lekovi koji deluju tako što redukuju koncentraciju mokraćne kiseline u krvi. Takav su na primer alopurinol i probenecid.
Korišćenje navedenih medikamenata nije preporučljivo bez preporuke izabranog lekara.
Kontrolisanje i lečenje gihta na prirodan način
Napadi gihta mogu se u određenoj meri smiriti, a bolovi ublažiti mirovanjem. Stavljanje leda na bolno mesto takođe ublažava bolove, otok i uklanja crvenilo. Led je potrebno stavljati više puta u toku jednog dana po dvadesetak minuta.
Osobe koje boluju od gihta i hiperurikemije, odnosno povećane koncentracije mokraćne kiseline u telesnim tečnostima mogu preventivno delovati na pojavu napada pridržavajući se nekih preporuka.
Prva preporuka za osobe obolele od dve pomenute bolesti jeste briga o telesnoj težini odnosno njeno smanjivanje ukoliko je to potrebno. Time se snižava nivo mokraćne kiseline u krvi i smanjuje opterećenje zglobova.
Alkohol je do pola „zabranjeno voće“ za osobe obolele od gihta i hiperurikemije. Treba ga unositi što manje.
Ono što se savetuje kao preventiva i za lečenje svih vrsta bolesti važi i za ove dve – unos dovoljne količine tečnosti. Kada se u organizam unosi dovoljno vode putem urina pospešuje se izbacivanje mokraćne kiseline iz organizma.
Regulisanje ishrane najvažnija je preporuka od svih. Namirnice koje su bogate purinima uvećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi i zato ih treba izbegavati. Namirnice koje sadrže najveće količine purina jesu: sardine, skuša, riblja ikra, iznutrice, mesne prerađevine, gušije meso, kvasac i druge.
Postoji nekoliko prirodnih lekova vrlo efikasnih za lečenje gihta. To su pre svega limun, pomorandža, grejpfrut, mandarine i njihovi sokovi. Zeleni čaj i čaj od đumbira takođe su dobar prirodan lek za giht i hiperurikemiju.