Da li ste znali da je štampanje na tekstilu poznato još iz doba Stare Grčke? Ovo nije ništa novo, niti tekovina modernog doba, iako se najčešće ova tehnika ukrašavanja i oslikavanja tekstila vezuje za pojavu mašina, pa sad i digitalizovanih alata i sprava kojima se to može uraditi. Štampanje na tekstilu je poznato već vekovima, jedino šta se menjalo jesu tehnike štampanja kojima se postizalo željeno.
Čoveka od nastanka prvih civilizacija zanima kako može da se obuče, čime da prekrije svoje telo, a da to bude u određenoj meri drugačije od drugih, pa i lepše nego što je do tada osmišljeno. Na taj način su i nastale tehnike za štampanje na tekstilu, a ovo su neke koje su nastale među prvima.
Prve tehnike štampanja na tekstilu
Jedna od prvih, kvalitetnih tehnika za štampanje na tekstilu jeste batik tehnika. Nastala je negde u šestom veku nove ere na području Kine, što već i ne čudi u odnosu na to koliko se nekada na tim prostorima nosila svila i koliko su je i kako oslikavali. Batik tehnika podrazumeva bojenje tkaninom indigom, ali uz upotrebu voska i smole kojima su premazivani delovi koji ne treba da budu obojeni. Motivi su uglavnom tada bili religiozni i iz prirode, a tu je i motiv leptira koji je predstavljao odraz i znak umetničke slobode.
Savremene metode za štampanje na tekstilu
Sve ono šta je ranije postojalo, postoji i danas, ali u dosta izmenjenom obliku, uz upotrebu drugačijih boja, mašina, te svakako ono najvažnije, danas se štampanje na tekstilu može završiti i kroz nekoliko minuta jer se ništa ne radi ručno kao pre nekoliko vekova.
Među prvima, tu je sito štampa, koja podrazumeva postojanje rama sa platnom koje predstavlja sito, onda se postavlja željena tkanina preko nje paus papir sa motivima za štampanje, a dalji proces se dešava tako što se specijalnim noževima boja istiskuje kroz sito i stvara motiv sa papira na tekstilu. Još popularnija tehnika za štampanje na tekstilu, ali i drugim materijalima, jeste sublimaciona štampa. Ona se koristi za najrazličitije predmete, poput šolja, puzli, torbi i vrćiva, jastučića, dresova, a bitno je samo to da materijal koji se štampa nije pamučan ili prirodan.
Ako želite štampanje na tekstilu koje je veoma otporno i dugotrajno, a posebno otporno prilikom pranja na visokim temperaturama, onda su tu fleks i folk folija. Dok štampanje fleks folijom ostavlja jak i vidan sjaj na tekstilu, flok folija ostavlja štampu koja liči na pliš, zbog čega su jako zanimljive obe tehnike. Međutim, nisu najpreporučljivije za velike tiraže, jer bi takvo štampanje na tekstilu bilo veoma skupo.
Ako smo počeli sa tehnikom koja je nastala pre oko 15 vekova, onda je normalno da završimo sa onim što je poslednje osmišljeno a to je digitalno štampanje na tekstilu. Ono je svakako i najjednostavnije, jer se ceo proces zasniva na kreiranju motiva u kompjuterskom programu i postavljanju tekstila, željenog predmeta u poseban digitalni štampač. Ova vrsta štampanja daje brojne mogućnosti, kako kod izgleda dizajna, tako i kod samih boja, što je i očekivano budući da se radi o poslednjem izumu u ovoj sferi poslovanja.