Koji je najefikasniji lek za Parkinsonovu bolest?

Parkinsonova bolest, popularno znana kao Parkins, je vrsta bolesti koja se razvija usled odumiranja nervnih ćelija različitih regija mozga, pogotovo onih delova u kojima nastaje dopamin. Dopamin stimuliše nervne ćelije koje kontrolišu voljne pokrete tela, tako da se kao posledica kod bolesnika javljaju poremećaji pokreta ekstremiteta ili celog tela.

Koji su to simptomi Parkinsa?

Simptomi su prvi put otkriveni i opisani od strane doktora Džejmsa Parkinsa, još davne 1817. godine. Od početka oboljevanja pa do pojave prvih simptoma kod bolesnika, može da prođe dug vremenski period, čak i do nekoliko godina. Među najčešćim simptomima se javlja drhtanje samo prstiju ili cele ruke, dok se kasnije tokom napredovanja bolesti može razviti potpuno nekontrolisano ritmično drhtanje. Nakon pojave ovog simptoma, izvođenje nekih komplikovanijih pokreta rukama postaje otežano, a čak može da se pojavi i potpuno ograničenje uz grčenje mišića, te pokreti deluju veoma nespretni.

Parkins je bolest koja ima tri najčešća simptoma, tremor ili drhtanje ekstremiteta, rigor ili ukočenost mišića i kao treći simptom, može se javiti usporenje svih pokreta celog tela. Do sada su doktori uspeli da dokažu da se ova tri simptoma ne moraju javiti istovremeno, niti moraju imati jednak intezitet. Ipak, veoma je bitno napomenuti da pojava drhtanja delova tela, ruku ili prstiju ne mora predstavljati simptome Parkinsonove bolesti, tj. može biti nešto drugo u pitanju.

Ova tri simptoma su najčešća, ali se i pored njih mogu javiti poremećaji sna i obavljanja fizioloških potreba, a nije retka pojava i depresije.

Otkrivanje i dijagnostikovanje Parkinsa

Parkinsonova bolest može imati različit intenzitet napredovanja, sa ili bez prisutnih različitih simptoma, i nije  retka pojava da oboleli na početku bolesti nemaju drhtanje ruku ili prstiju, a dešava se da određeni broj pacijenata nikada ni ne razvije te simptome u toku bolesti. Sve zavisi od pacijenta do pacijenta. U pojedinim slučajevima može proći dug period vremena pre nego što se iskažu pojedini simptomi, a i tada oni mogu biti blagi i nemati uticaj na sposobnost bolesnika da obavlja svoje svakodnevne obaveze.

Drhtanje ili tremor se smatra kao lakši oblik forme Parkinsonove bolesti, iako je vlada opšte mišljenje da nije tako. Neke studije pokazuju da kod čak deset odsto bolesnika tremor i potpuno nestane tokom bolesti. I upravo zato to nije ono na čemu doktori zasnivaju dijagnozu bolesti.

Bez obzira na napredak medicinski istraživanja, još uvek ne postoji standardizovan dijagnostički postupak koji bi pomogao u otkrivanju ove bolesti, posebno jer je tok bolesti veoma individualan i njeni rani simptomi mogu biti veoma nespecifični.

Ako pacijent ili neko iz njegove bliže okoline uoči promene, lekar će prvo pokušati da sazna kada su se javili prvi simptomi i koliko su trajali. Tada će se uključiti dodatni dijagnostički alati, poput magnetne rezonance. Tek nakon isključivanja drugih bolesti mozga i u kombinaciji sa pojavom nekog od glavnih simptoma, može se postaviti kao konačna dijagnoza Parkins.

Lek za Parkinsonovu bolest – koji je najdelotvoriniji?

Današnja medicina pruža mnogo opcija kada je lek za Parkinsonovu bolest u pitanju. Za svaku fazu bolesti postoji terapija u obliku lekova ili raznih tehničkih pomagala koji pomažu pacijentu da drži bolest i svoj život pod kontrolom, kao i da zadrži slobodu kretanja. Nažalost, obzirom na vrstu bolesti, Parkins se često otkrije tek u poodmakloj fazi, što direktno utiče dalje na ograničenja u životu pacijenta. Ako se pak dogodi da se bolest otkrije na samom početku, pravi izbor terapije može praktično da “zamrzne” bolesti i pružu pacijentu pokretljivost i fleksibilnost tokom dugog vremenskog perioda. Doktor će pacijentu propisati specifične lekove, u zavisnosti od simptoma i stadijuma, predlaže korekciju ishrane, vežbanje, itd.

Parkinsonova bolest može da se leči, ali ne i potpuno izleči, ali je bitno da osobe koje su od nje obolele shvate da se od nje ne umire.

Lek za Parkinsonovu bolest koji se preporučuje kao osnovna terapija za ovu bolest, podiže nivo dopamina u delovima mozga gde je to potrebno, ili direktno utiče na receptore i ostvaruje ulogu koju je do tada imao dopamin.

Pored lečenja uz pomoć leka za Parkinsonovu bolest, za osobe kod kojih lekovi nisu uspeli da suzbiju simptome bolesti, postoji i opcija hirurškog zahvata gde se ugrađuje uređaj koji funckioniše kao pejsmejker, ali za mozak koji stimuliše receptore da obavljaju svoj posao.

Bitno je da bolesnik mora da prihvati činjenicu da je oboleo od ove opake bolesti i pronađe saveznika, tj. ima svu potrebnu podršku od najbližih, jer to je ono što direktno utiče na sam tok bolesti.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *