Koliko ste puta upozoreni da ne izlazite napolje sa mokrom kosom ili da ne stojite na promaji? Da, to je upravo onaj stari savet, koji su nam davale bake zabrinute da ne dobijemo meningitis. No, verovatno ste i sami svesni da mokra kosa i širom otvoreni prozori ne mogu tako lako oštetiti mozak. A da li znate šta je u stvari meningitis i kako nastaje?
Šta je meningitis?
Meningitis je infekcija zaštinih membrana, odnosno meninga ili moždanih ovojnica, koje okružuju mozak i kičmenu moždinu. Meningitis je ozbiljna bolest i ima mnogo dublje uzročnike koji su daleko složeniji od prehlade i ukočenosti, što je ono što vam, eventualno, sleduje ako ste izloženi promaji sa mokrom kosom.
Ova bolest može predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje mozga. Šta više, meningitis, ukoliko se ne identifikuje i ne leči na vreme, može dovesti do trovanja krvi i trajno oštetiti mozak i nerve, a u najgorim slučajevima može dovesti i do smrtnog ishoda.
Vrste i simptomi meningitisa
Meningitis se klasifikuje kao infektivna, odnosno prenosiva bolest, a nju najčešće izazivaju virusi, bakterije, a u retkim slučajevima uzročnici ove bolesti mogu biti i gljivice, pa čak i paraziti.
U većini slučajeva meningitis, bilo bakterijski ili virusni, prenosi se putem kijavice, kašlja ili pljuvčke. Kao i kod svakog virusa ili bakterije, zdrave osobe mogu biti prenosioci, a da sami nemaju nikakve simptome.
Upala mozga ili meningitis, deli se uglavnom na dve velike grupe – virusni ili bakterijski meningitis. Virusni meningitis, je blaža, ali i češća pojava, a on uglavnom pogađa decu ili adolescente, kao i mlade do 30 godina. Virusi koji mogu dovesti do meningitisa su adenovirusi, enterovirusi, mumps, herpes simplex, HIV i drugi. Sa druge strane, bakterijski meningitis je ređi, ali i dosta teži oblik i on predstavlja gnojno zapaljenje moždanica. Bakterijski meningitis može dovesti do sepse, trovanja krvi, a neretko i do gnojnog žarišta na mozgu, odnosno apscesa. Bakterije koje su najčešći uzročnici meningitia su meningokok, streptokoka, ešerihija koli, stafilokoka i druge. Ova vrsta meningitisa može biti toliko opasna, da u nekim slučajevima za samo par sati može dovesti do smrtnog ishoda. Gljivice koje mogu izazvati meningitis su kandida albikans, kriptokokus i aspergilus, dok su paraziti koji mogu biti zaslužni za upalu mozga trihinela i cisticerkus. Ipak, ove dve vrste meningitisa nemaju velik epidemiološki značaj i veoma su retke.
Simptomi meningitisa se javljaju iznenadno i razvijaju se brzo, a to su najčešće visoka temperatura, glavobolja, ukočen vrat i izmenjeno mentalno stanje (zbunjenost, smetnje u govoru…). Takođe, tu su i simptomi mučnine, osetljivost na svetlo i zvukove, malakslost, pospanost, bol u grlu, gubitak apetita. Kod bakterijskog meningitisa, izazvanog meningokokom, četo se javlja i osip na telu, karakterističan po tome što ne bledi čak ni pod pritiskom. Kod male dece mogu se pojaviti i uznemirenost i iznenadni krici, koji se ispuštaju usled velikih grčeva u telu.
I kod dece, kao i kod odraslih ključna je rana dijagnostika i brzo lečenje, kako bi se sprečila trajna neurološka oštećenja, ali i smrtni ishod.
Dijagnostika i lečenje meningitisa
Dijagnostifikovanje meningitisa može biti zahtevno, jer je to sveobuhvatan proces koji obuhvata niz testova poput medicinske anamneze, fizičkog pregleda, laboratorijskih testova, ali i druge dijagnostičke procedure.
Prvi korak je svakako odlazak kod izabranog lekara, koji će postavljati pitanja o simptomima, a zatim fizički pregledati pacijenta. Lekar će najpre obratiti pažnju na osetljivost vrata, grčeve i promenu svesti kod pacijenta. Zatim slede laboratorijske analize krvi, kao i likvora (tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždnu). Likvor se izvlači uz pomoć tanke igle, koja se umeće u lumblni deo kičmenog kanala i ta procedura traje između 30 i 45 minuta. Nekad će biti potrebni i brisevi iz nosa ili grla, kako bi se identifikovao uzročnik infekcije.
Lečenje meningitisa može biti zahtevno i komplikovano, jer su i sami simptomi teški, a ono se svakako razlikuje u zavisnosti od toga o kom tipu meningitisa se radi. Kod bakterijskog meningitisa najčešće je potrebno bolničko lečenje i to najmanje nedelju dana. Lečenje podrazumeva antbiotike koji se u ovom slučaju daju direktno u venu, infuzije i druge tečnosti koje se daju direktno u venu, kao i kiseonik kroz masku. Virusni meningitis često se može lečiti u kućnim uslovima, a ima tendenciju da prođe u roku od desetak dana. Kod ublaživanja simptoma mogu pomoću lekovi protiv bolova, kao i dosta tečnosti i odmora. Ni bakterijski, ni virusni meningitis najčešće ne prave ozbiljnije komplikacije, posebno ukoliko se simptomi prepoznaju i pravilno tretiraju na vreme.
Ipak, kod retkih i težih oblika bakterijskog meningitisa, može doći do gubitka sluha ili vida, problema sa pamćenjem i koncentracijom, problema sa kordinacijom, gubitka udova, a u najtežim oblicima može doći i do smrtnog ishoda.
Prevencija meningitisa
Kao što smo već spomenuli, meningitis je infektivna, dakle zarazna i prenosiva bolest. Ipak, postoje načini da se zaštitimo, a tu je pre svega najbitnija redovna higijena, posebno ruku. Savetuje se i nošenje maske u zatvorenim prostorima u kojima ima veliki broj ljudi, a posebo u bolnicama. Kod dece se preporučuje imunizacija protiv Haemophilusa influence, a takođe i protiv gripe. Takođe, kod dece se preporučuju i vakcine protiv zausaka, kao i pneumokokna vakcina, ali i antimeningokokna vakcina.