Beograd kao glavni i najveći grad Srbije bori se sa prenaseljenošću, a njene posledice gledaju se u kvalitetu svakodnevnog života žitelja prestonice.
Pored ogromnih gužvi u saobraćaju, otežanog funkcionisanja javnog prevoza i nedostatka parking mesta, Beograd ima veliki problem sa zagađenim vazduhom. Građani, naročito oni sa respiratornim problemima, ali i porodice sa malom decom, u stalnoj su potrazi za parkovima i drugim zelenim površinama kako bi umanjili posledice PM 2,5 čestica.
Koje su to zelene oaze u Beogradu i na koji način ih možemo sačuvati od dalje urbanizacije, saznaćete u nastavku teksta.
Najpoznatije zelene oaze u Beogradu
U Beogradu postoji nekoliko zelenih oaza koje su od suštinskog značaja za kvalitet života građana.
Kalemegdan je najveća zelena oaza u centru Beograda, ujedno i najveći park u gradu. Od osamdesetih godina 19. veka, građani mogu da šetaju pošumljenim delom koji okružuje Beogradsku tvrđavu, da uživaju u pogledu na ušće save u Dunav, a od 1936. i da posećuju Zoo vrt.
Zvezdarska šuma predstavlja idealan prostor za odmor, druženje i rekreaciju na čistom vazduhu i u miru i tišini. Prostire se na 137 hektara, a od toga 21 hektar je uređen kao park. U delovima za decu su postavljeni mali parkovi sa ljuljaškama i klackalicama. Ukoliko želite da ručate u ovom divnom zelenom okruženju, odlično mesto je restoran „Vrh Beograda”. Sve više ljudi se odlučuje za život u ili na rubu Zvezdarske šume. Zidart agencija za nekretnine ističe da su u trendu među potencijalnim kupcima stanova u Beogradu zgrade okružene zelenilom i da prostor oko treće po veličini šume u urbanom delu grada prednjači kad je u pitanju tražnja.
Pored staza za šetnju i mesta za piknik, najveća prednost Košutnjaka je sportski centar sa bazenom, terenima za tenis, fudbal i druge sportove.
Ada Ciganlija je najpopularnije beogradsko izletište. Pored Savskog jezera na kome se tokom leta kupa veliki broj Beograđana, Ada ima izuzete sadržaje za sve generacije: sportske terene, biciklističke staze, Ada-voz, mesta za rentiranje bicikala i rolera, veliki broj kafića i restorana. Ipak, po mnogima je najlepši deo Ada Safari, prostor pogodan za ribolov, team-building okupljanja, dečije rođendane i druge vrste proslava.
Sinonim za zelene oaze u Beogradu je botanička bašta Jevremovac. Za razliku od navedenih lokaliteta, ulaznica za ovaj prelepi zeleni kutak u centru Beograda se naplaćuje. Cene ulaznica možete videti ovde. Nikako nemojte propustiti Japanski vrt, omiljeno mesto za fotografisanje svih posetilaca.
Kako sačuvati zelene oaze u Beogradu?
Očuvanje zelenih prostora veoma je važno kako bi postojala ravnoteža između urbanog razvoja i prirode. Uvek i usvemu važno je poći od sebe. Nemojte bacati smeće van đubrijera, nemojte ostavljati pseći izmet dok svoje ljubimce vodite u šetnju, nemojte ubediti sebe da ništa ne možete promeniti.
Koji su to ključni koraci koje treba preduzeti kako bi se sačuvale zelene oaze u Beogradu?
- Stvaranje svesti: Edukacija i podizanje svesti građana o važnosti očuvanja zelenih površina od suštinskog je značaja. Organizovanje kampanja, javnih tribina i radionica kako bi se građani informisali o ekološkim i ekonomskim prednostima očuvanja prirode može podstaći njihovo aktivno učešće u ovom procesu.
- Zakonska zaštita: Potrebno je obezbediti adekvatnu zakonsku zaštitu zelenih površina kako bi se sprečila njihova nekontrolisana urbanizacija ili izgradnja.
- Planiranje urbanog razvoja: Gradski planeri moraju uzeti u obzir zelene površine prilikom planiranja urbanog razvoja. Očuvanje zelenih koridora, parkova, šuma i vodnih tela trebalo bi biti prioritet u dugoročnom urbanističkom planiranju.
- Razvoj ekološke politike: Grad Beograd treba da razvije i implementira jasnu i doslednu ekološku politikeu koja će promovisati očuvanje zelenih površina. Ovo uključuje strategije za upravljanje otpadom, reciklažu, smanjenje zagađenja vazduha i vode, kao i podsticanje održivih praksi u građevinskoj industriji.
- Razvoj ekoloških projekata: Podržavanje ekoloških projekata koji promovišu očuvanje zelenih površina i obnavljanje ekosistema može biti od ključnog značaja. Ovo uključuje projekte za ozelenjavanje gradskih površina, obnavljanje vodnih ekosistema, sadnju drveća i podršku biodiverzitetu.
- Saradnja sa nevladinim organizacijama: Saradnja sa ovim organizacijama može pojačati napore za očuvanje zelenih oaza u Beogradu kroz zajedničke akcije i inicijative.
- Praćenje i nadzor: Redovno praćenje stanja zelenih površina i njihovog ekosistema može pomoći u otkrivanju potencijalnih problema ili pretnji na vreme, što omogućava brzu reakciju i adekvatne mere zaštite.
Solidarnost je ključ za očuvanje zelenih površina u gradu
Očuvanje zelenih oaza u Beogradu zahteva koordinisane napore gradskih vlasti, građana, nevladinih organizacija i stručnjaka za zaštitu životne sredine. Samo zajedničkim delovanjem mogu se sačuvati ovi dragoceni resursi za sadašnje i buduće generacije. Ključ je u solidarnosti, jer je zdrav život ono što je od krucijalne važnosti za svakog čoveka.