Krajem septembra mrak pada pre sedam, a do decembra će padati pre pet. Za kafiće sa baštom to znači da gosti sede u mraku od sredine popodneva, za prodavnice da izlog radi svoj posao samo dok je otvoreno, a za kuće da se u dvorište posle posla ulazi pipajući. Zato je jesen, a ne proleće, sezona kada se u Srbiji najviše radi spoljno osvetljenje. Majstori koji ga ugrađuju kažu da su oktobar i novembar najgušći meseci u godini, jer svi žele da završe pre prvog mraza i pre praznika.
Ono što se pri tom kupuje promenilo se u samo nekoliko godina. Reflektor od 500 vati koji je nekad visio iznad garaže i osvetljavao pola ulice, danas zamenjuje reflektor od 30 vati koji daje isto svetlo za deseti deo struje. Umesto jedne lampe iznad ulaza, ide niz manjih po celoj fasadi. A umesto bele sijalice u kutiji iznad radnje, ide traka svetla oko cele konture lokala.
Fasada, ulaz i dvorište: manje snage, više tačaka
Prva promena je u pristupu. Nekad se dvorište osvetljavalo jednom jakom tačkom, što je davalo oštre senke i zaslepljivalo svakoga ko uđe na kapiju. Danas se ide na više slabijih izvora raspoređenih po zidovima, stazama i stepenicama, pa se prostor vidi bez ijednog mesta koje bije u oči. Spoljna rasveta za kuću tako obično počinje zidnim lampama sa dva izvora, jednim usmerenim nagore i jednim nadole, koje se stave sa obe strane ulaza ili u nizu duž fasade. Svaka takva lampa nosi dve sijalice od 3 do 6 vati u toploj beloj boji od 3000 K, dovoljno da se vidi brava i lice gosta, a premalo da smeta komšiji preko puta.
Oznaka koja odlučuje da li lampa preživi zimu je IP. Broj 54 znači da podnosi kišu i prašinu i sasvim je dovoljan za lampu pod strehom ili na zidu terase. Za mesto gde lampa dobija direktnu kišu ili sneg, na ogradi ili slobodnom zidu, ide IP65, a za ugradnju u zemlju uz stazu treba IP67. Lampa sa oznakom 44 kupljena jer je bila najjeftinija obično do februara ima vodu u staklu.
Za veće dvorište, parking ispred lokala ili radnu zonu iza kuće i dalje se koriste reflektori, ali se biraju drugačije. Reflektor od 100 vati sa širokim snopom od oko 110 stepeni u neutralnoj beloj od 4000 K pokriva parking za desetak automobila, a montiran na tri do četiri metra visine i usmeren nadole ne zaslepljuje vozače. Ko ga stavi na ogradu u visini očiju i usmeri ka ulici, dobija posete komšija.
Stepenice i staza traže posebnu pažnju, jer su to mesta gde se pada. Za njih postoje male ugradne svetiljke od 3 vata koje se stave u zid uz svaki drugi stepenik, u visini kolena, i osvetljavaju gazište a ne oči. Nekoliko takvih tačaka troši manje od jedne sijalice, a niko više ne promašuje poslednji stepenik u mraku.
Senzor pokreta na spoljnoj lampi ima smisla iznad ulaza i uz garažu, ali ne na fasadi kafića, gde svetlo treba da radi celo veče. Za mesta gde se svetlo pali uvek u isto vreme, jeftiniji i pouzdaniji izbor je fotoćelija ili obični tajmer, jer senzor na vetrovitom mestu reaguje na svaku granu.
Konture, natpisi i izlozi: gde je neonska cev otišla
Druga velika promena je u tome kako lokali obeležavaju sebe posle mraka. Stara staklena neonska cev, ona koja je zujala i pucala na hladnoći, gotovo je nestala iz gradova, a zamenila ju je silikonska traka koja izgleda isto, ali se savija rukom i seče makazama. Neon flex LED traka je u suštini LED traka zalivena u mlečni silikon tako da se ne vide pojedinačne diode, nego neprekidna svetleća linija širine oko centimetar. Radi na 12 ili 24 volta, troši oko 10 vati po metru i nosi oznaku IP68, što znači da može da stoji na kiši, snegu i u vlažnom podrumu bez ikakve dodatne zaštite.
Zbog toga se koristi na tri mesta. Prvo su konture: rub krova kafića, ivica nadstrešnice, okvir izloga ili ograda bašte, gde jedna linija tople bele boje ocrta ceo objekat i učini ga vidljivim sa kraja ulice. Drugo su natpisi, gde se traka savija u slova i lepi u kanal na tabli, pa se dobija izgled starog neona bez stakla i visokog napona. Treće je enterijer, gde ide u nišu iza šanka ili duž stepenica, jer je linija svetla bez tačkica u ogledalima i staklu daleko urednija od obične trake.
Dostupna je u toploj i hladnoj beloj, ali i u crvenoj, plavoj, zelenoj, zlatnoj i roze, kao i u RGB verziji koja menja boje daljinskim. Kafići pred praznike obično uzimaju toplu belu za stalno i RGB samo za jedan segment, jer objekat koji celu zimu svetli u sedam boja posle mesec dana deluje kao kockarnica. Traka se montira u aluminijumski kanal koji je drži ravnom i skriva spojeve, a napaja se sa napajanjem sa oznakom IP67 smeštenim u kutiju na fasadi, jer obično napajanje na prvoj kiši gasi ceo natpis.
Svetleća slova i reklame: kako se osvetljava iznutra
Treće mesto gde se spoljašnjost lokala menja su svetleće reklame i slova. Ona plastična kutija sa imenom radnje i nekoliko cevi unutra koje su davale pruge svetla i tamne mrlje, danas se pravi drugačije. Unutra idu LED moduli, mali pravougaonici od jednog do tri centimetra sa jednom do tri diode i sočivom koje razliva svetlo pod širokim uglom. Povezani su u lanac žicom i lepe se na dno kutije u pravilnom rasporedu, pa lice reklame svetli ravnomerno bez tamnih polja.
Moduli rade na 12 V i troše po komadu između 0,9 i 2,5 vata, što znači da reklama dužine tri metra sa pedesetak modula troši manje od stotinu vati, nekoliko puta manje nego sa cevima koje su stajale ranije. Postoje i verzije na 220 V koje se vezuju direktno bez napajanja, praktične za velike table na visini gde nema gde da se smesti trafo, ali se u lokalu u prizemlju i dalje najčešće ide na 12 V zbog bezbednosti pri servisu.
Dve stvari određuju da li reklama izgleda profesionalno. Prva je gustina modula u odnosu na dubinu kutije: što je kutija plića, moduli moraju da budu gušće da se ne bi videle svetle tačke na licu. Uobičajeno pravilo je da razmak između modula bude otprilike jednak dubini kutije. Druga je boja svetla, gde se za belo lice reklame uzima hladna bela od 6000 K da bi natpis delovao čisto, a za mlečno ili obojeno lice topla bela, jer hladna kroz žutu ili crvenu plastiku daje prljav ton.
Isti moduli sve češće idu i u police u prodavnicama, u kutije sa svetlećim menijem u kafićima i u slova na fasadi zgrade, gde se svako slovo pravi kao zasebna kutija sa dva do pet modula unutra.
Šta se radi u ovom mesecu
Redosled koji majstori preporučuju ako se sve radi odjednom je jednostavan. Prvo se postavi ono što traži bušenje fasade i provlačenje kablova, dakle zidne lampe i reflektori, dok je još suvo i toplo. Zatim se montira kanal za konturnu traku i napajanja u kutijama, jer ta kutija posle služi i za novogodišnju dekoraciju, pa se u decembru ne buši ništa novo. Reklama i svetleća slova idu na kraju, jer se prave u radionici i samo se okače.
Ko sve to uradi u oktobru, u novembru ima lokal koji se vidi sa kraja ulice i dvorište u koje se ulazi bez pipanja, a račun za struju manji nego prošle zime sa jednim jedinim reflektorom iznad kapije.