Često se dešava da okruženje, pa ni medicinsko osoblje ne veruje u ozbiljnost problema nekog pacijenta, ukoliko to ne pokazuju rezultati. Izražavanje sumnje u ono što osećate povredjuje, posebno kada osećate nepodnošljiv bol, koji se na primer može javiti kod reumatoloških oboljenja. Jedno od najčešćih reumatoloških oboljenja je fibromialgija, zastupljena kod skoro 8% populacije na svetu, od toga čak je 90% žena. Fibromialgija je sindrom kojim se imenuje hroničan mišićno-skeletni bol, a taj bol skoro uvek prate zamor, poremećaj sna, memorije i raspoloženja. Koliko je nepoznat sam termin, ali i njegovo značenje, toliko je nepoznata geneza ovog sindroma, od faktora rizika, uzroka, nastanka, simptoma, dijagnoze i lečenja. Potrudili smo se da za Vas istražujemo i otkrijemo odgovore na ova pitanja o fibromialgiji.
Faktori rizika
Poznato je da su žene u daleko većeg riziku no muškarci da obole od ove bolesti. Ukoliko u porodici ima onih koji boluju od ove bolesti, onda je veća verovatnoća, ali i ako ima već degerativne bolesti zglobova.
Uzroci nastanka ove bolesti
Istraživanja u ovoj oblasti još uvek nisu dala rezultate tačnih uzroka fibromialgije, pretpostavke su da razvoju ovog simdroma doprinose svi ovi faktori zajedno: genetska predispozicija za veću sklonost ka oboljevanju od ovog sindroma, infektivne bolesti koje pogoršavaju simptome fibromialgije, psihički stres jakog intenziteta.
Simptomi fibromialgije
Prvi simptomi javljaju se najčešće nakon neke fizičke traume, infekcije ili operacije, često se javlja i nakon stresa jakog intenziteta ili dužeg trajanja. Ne retko, simptomi se javljaju i bez prethodno nabrojenih razloga. Jedan od prvih simptoma je bol u celom telu koji pacijenti opisuju kao bol koji traje konstantno duže od tri meseca i to sa obe strane tela i iznad i ispod struka. Zbog konstantnog bola, san je isprekidan, pa su osobe koje muči fibromialgija stalno umorne, ali ih prate i drugi poremećaji sna kao što je „sleep apnea“ – prekid disanja u toku sna. Kada je neko konstantno umoran, naravno da su prateći simptomi kognitivne smetnje, problemi sa koncentracijom, pažnjom i fokusiranjem na neki posao. Karakteristično je da ovaj sindrom nikada ne ide sam, često je udružen sa drugim bolestima kao što su migrena, čak i upala mokraćne bešike i bolovi pri mokrenju.
Dijagnoza
Danas je dijagnostika u medicini odmakla daleko od metoda primenjivanih u prošlom veku, kada su lekari reumatološke sindrome utvrđivali pritiskom na 18 tačaka na telu i na osnovu stepena njihove osetljivosti, odnosno bola, postavljali dijagnozu. Danas se specifičnim skalama meri stepen bola koji traje duže od tri meseca, uz uslov da ne postoji ni jedno drugo medicinsko stanje koje može prouzrokovati bol, dijagnostikuje se fibromialgija. Kako bi se isključile druge bolesti, sa sličnim simptomima, neophodna je analiza krvi.
Lečenje
Da bi se fibromialgija izlečila, potrebno je da se popravi zdravstveno stanje u celini. Nije dovoljno tretirati samo lekovima, potrebni su i nefarmakološki pristupi koji su individualni u zavisnosti od izraženih simptoma. Najčešća preporuka lekara je redovna fizička aktivnost, umereno vežbanje i sportske aktivnosti poput plivanja i ovo su osnovni tretmani u tretiranju ove bolesti. Od lekova preporučuju one koji će pacijentu pomoći da ublaže bol i regulišu san.