Celijakija kod beba i dece – kako je otkriti i tretirati

Za celijakiju je važno da se što pre otkrije kako bi se deci omogućio pravilan rast i razvoj. Ova bolest predmet je mnogih naučnih studija i neprestano se radi na poboljšanju dijagnostičkih metoda. U suštini, celijakija je bolest sa kojom se može normalno živeti ali se mora znati šta je dozvoljeno u ishrani a šta ne.
Mnoge tvrdnje vezane za celijakiju sada su odbačene ili znatno proširene. Nekada se smatralo da ova bolest pogađa samo decu i spontano prolazi u pubertetu, kao i da javlja pretežno kod dece sa plavom kosom i očima. Takođe, najnovija istraživanja potvrđuju da celijakija ne pogađa samo tanko crevo, već i druge organe.
Prema definiciji celijakija je imunski uslovljena autoimuna bolest, koja se javlja kao posledica konzumiranja glutena i srodnih proteina (belančevina pšenice, ječma, raži i zobi). Njeni simptomi su različiti, najčešće se javljaju u kombinaciji a dijagnostikuje se otkrivanjem serumskih antitela, genetskim zapisom HLA DQ2 i DQ8 i različitim stepenom enteropatije.

Sistemska i latentna celijakija

Najnovija istraživanja pokazuju da simptomi i porodična istorija nisu dovoljni da bi se utvrdilo koja deca imaju celijakiju. Studija istraživača sa Univerziteta u Koloradu, otkrila je da od ukupnog broja identifikovane dece sa celijakijom, čak 70% nije imalo nikakve simptome a oko 90% nije imalo porodičnu istoriju.

Ova latentna ili tiha celijakija može se otkriti samo skriningom serumskih antitela. Pitanje da li svu decu treba testirati na ovu bolest ostaje otvoreno za budućnosti, kao i pitanje da li i kako latentna celijakija utiče na njihov razvoj.

Kada je u pitanju sistemska celijakija simptomi su očigledni. Kod beba i male dece oni se javljaju kao zaostajanje u napredovanju, uključujući gubitak težine ili višak kilograma. Klasični simptomi su otečen stomak, proliv, zatvor, razdražljivost i umor. Kada su u pitanju starija deca, dodatni simptomi su usporen rast, odložen pubertet, bolovi u kostima i zglobovima, migrene, dermatitis, anksioznost i depresija.
Testiranje na celijakiju se preporučuje i ukoliko dete ima člana porodice kome je dijagnostikovana ova bolest ili neke druge bolesti sa kojima se može povezati ovo stanje kao što su: dijabetes tipa 1, bolesti štitne žlezde, dečiji artritis, kao i Daunov, Vilijamsov ili Turnerov sindrom.
Postoje još neki znaci koji ukazuju na ovu bolest iako ne spadaju u klasične simptome kao što su nedostatak gvožđa, visok nivo enzima jetre AST i ALT, tanke kosti i defekti zubne gleđi.

Ishrana i način života deteta sa celijakijom

Ukoliko se dete striktno pridržava bezglutenske dijete neće imati problema sa razvojem. Dok je dete malo, roditelji vode računa o svemu i problema uglavnom nema. Oni se javljaju kada dete krene u kolektiv, odnosno vrtić ili školu. Zato dete od malih nogu treba naučiti šta su dozvoljene a šta ne dozvoljene namirnice i kako da ispoštuje osnovni higijenski režim kada su u pitanju obroci.

Dakle, edukacija deteta se svakako podrazumeva ali je ponekad potrebna edukacija vaspitača i učitelja, kao i školskih drugara. Recimo, za vreme zajedničkih obroka, decu treba upozoriti da ne razbacuju mrvice hrane po stolu jer i najmanja količina glutena može aktivirati bolest.

Treba znati da glutena ima ne samo hrani već i u nekim materijalima, kao što plastelin ili određene vrste lepka. Zato je pranje ruku obavezno posle svake aktivnosti deteta u koji se upotrebljavaju ovi alati, a dobra informisanost o celijakiji i disciplina su način da se stvari drže pod kontrolom.

IZVORI:

https://celiac.org/about-celiac-disease/celiac-disease-in-children/

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *