Obaveze su sastavni deo života i ukoliko ih ne izvršavamo redovno, samo ćemo sebi odmoći, jer će se one nagomilati i biće nam sve teže da ih završimo na vreme. Zamislite samo situaciju kada imate da napišete opširan izveštaj za posao, desetine mejlova na koje treba odgovoriti, a pritom je u kući haos, gomila veša koji čeka na peglanje, kao i sudovi koje ne možete da gledate, a u isto vreme vas mrzi da ih operete. Svi smo se nekada zatekli u ovakvoj situaciji, i iako vam se čini da ste samo vi u pitanju, grešite, mnogi ljudi to rade.
Iako smo svesni i znamo da će nam kasnije biti samo teže, ne pronalazimo način da se pokrenemo, odnosno nedostaje nam motivacija. Sa druge strane, rado ćemo pogledati neku emisiju ili epizodu serije, zatim određeno vreme provesti na telefonu gledajući društvene mreže, ili prosto razgovarati sa prijateljima telefonom. U ovom slučaju, nije razlog za odlaganje obaveza nedostatak vremena, već donekle naša lenjost i potreba da radimo nešto drugo, iako znamo da za neke obaveze imamo jasno naveden rok. Odlaganje izvršavanja obaveza naziva se prokrastinacija, a njen cilj je u stavri izbegavanje doživljavanja neprijatnog osećaja koje nam te obaveze izazivaju.
Koji su uzroci?
Prokrastinacija može imati brojne uzroke, a ukoliko nešto ne preduzmemo po tom pitanju ona će nam smanjiti produktivnost, ali i uticaće negativno na naše samopouzdanje. Jedan od uzroka može biti loše upravljanje vremenom koje imamo u toku dana, i davanje prioriteta nekim manje važnim stvarima. Nesigurnost, strah od neuspeha i nelagodan osećaj mogu biti razlozi zašto odlažemo izvršavanje zadataka i obaveza. Ukoliko osoba ne vidi da će za izvršenje zadatka biti nagrađena, onda neće biti ni dovoljno motivisana da krene sa njihovim izvršenjem. Često se veći značaj pridaje nekim drugim stvarima, a za sve veće obaveze pronalaze se razni izgovori, a sve sa ciljem da sebe opravdaju.
Perfekcionizam može da sputava
Perfekcionisti žele da sve bude savršeno, i ako nisu sigurni da će krajnji rezultat biti odličan često znaju da odlažu započinjanje neke obaveze. Prokrastinacija u tom slučaju dolazi do izražaja, jer perfekcionisti ne žele da ih zadesi neuspeh. Za perfekcioniste je karakteristično to što vrše analizu svega i bave se i najsitnijim detaljima pre otpočinjanja rada. Ukoliko to traje može doći do stvaranja pritiska i još većeg odlaganja izvršenja zadataka. Plaše se bilo kakve kritike i negativnih ocena svog rada, a sa druge strane taj njihov perfekcionizam može im oduzeti jako puno vremena ali i energije, jer se svemu posvećuju maksimalno.
Fokus koji beži
Osobe koje imaju problem da se skoncentrišu u radu veoma često odlažu svoje obaveze i zadatke. Nedostatak fokusa ih ometa i takve osobe su manje produktivne. Oni koji imaju dijagnozu poremećaja pažnje teško će započeti neki zadatak, a čak i kada ga započnu retko će biti istrajni. To se dešava jer ne mogu da odrede prioritete, a i loši su u planiranju. Sve ovo za cilj ima gomilanje obaveza ali i frustracije jer nismo sve završili na vreme.
Većina nas ipak nema dijagnozu poremećaja pažnje, pa opet radimo sve kao i ove osobe. To su uglavnom dosadni i nezanimljivi zadaci koji često zahtevaju da nam fokus uvek bude savršen kao i nivo koncentracije. Zato treba kontrolisati sebe i ostaviti sa strane sve što nas može ometati da završimo svoje obaveze. Zadatke možemo podeliti na delove, odrediti kada je pauza ali i telefon ostaviti u drugoj prostoriji, kako nas ne bi ometao i odvlačio pažnju sa glavnog zadatka. Važno je da prepoznamo uzroke i posledice odlaganja obaveza, a zatim i naučiti strategije koje će nam pomoći da efikasnije završimo zadate obaveze i da prestanemo da odlaganjem istih.
Planom do uspeha
Kako biste bili produktivniji i efikasniji redovno postavljajte merljive i jasne ciljeve. Napravite spisak aktivnosti koje treba da završite, a potom kako koju aktivnost realizujete precrtajte je sa tog spiska. Uvidećete da se krećete napred i preplaviće vas osećaj zadovoljstva. Nikada nemojte sastavljati predugačak spisak, jer to vodi u drugu krajnost i ponestaće vam motivacije za uspehom. Kako biste ostvarili ciljeve koje ste postavili, isplanirajte i korake kako da ih realizujete. Sitnije zadatke obavljajte odmah i usvojite tu naviku na vreme jer ćete samo tako doći do željene promene. Uvek na umu imajte koristi koje dobijate kada izvršite svoje obaveze. Nemojte očekivati promenu odmah jer je za sve potrebno vreme, a samo tako ćete podići i svoje samopouzdanje. Svako odlaganje će vas umoriti više nego da ste odmah završili obavezu, jer će vas dovesti u stanje anksioznosti i stresa.