Giht – dijagnostifikovanje i lečenje

Giht je učestali tip artritisa koji izaziva intenzivni bol, otok i ukočenost zglobova. Uglavnom zahvata zglob na nožnom palcu.

Giht se pojavljuje iznenada i brzo napreduje, a postoji šansa da će se vratiti posle nekog vremena, praveći štetu na zahvaćenom mestu upale. Sve češće se povezuje sa drugim kardiovaskularnim oboljenjima i poremećajima metabolizma, a može biti veoma bolan.

Najčešće se javlja kod muškaraca, ali postoje slučajevi kada se javlja i kod žena, posebno u menopauzi.

Činjenice o gihtu

  • Nekoliko osnovnih činjenica o gihtu:
  • Giht je tip artiritisa koji se javlja zbog povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi;
  • Simptomi gihta su nagomilavanje kristala mokraćne kiseline na zglobovima i reakcija tela na to (otok, bol, crvenilo…);
  • Giht se najčešće javlja na zglobu nožnog palca;
  • Napadi gihta se uglavnom dešavaju bez upozorenja;
  • Giht se ublažava posebnom terapijom.

Testovi i dijagnoza

Giht može biti problematičan da se otkrije, zato što simtomi mogu ukazivati i na neke druge bolesti. Tek kada se u punoj meri ispolji na nekom zglobu, može se sa sigurnošću tvrditi da je reč o gihtu. Iako se hiperurikemija (povećana količina mokraćne kiseline u krvi) javlja kod većine ljudi koji boluju od gihta, moguće je da ne bude pristuna tokom napada. Uz to, mnogi ljudi imaju povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi, ali ne obolevaju od gihta.

Jedan od testova da bi se utvrdila dijagnoza je vađenje tečnosti iz zgloba, nakon čeka se utvrđuje da li su prisutni kristali mokraćne kiseline. Tokom tog testa može se obaviti i bakteriološki test da bi se utvrdilo da li je upala možda izazvana nečim drugim.

Takođe, analizom krvi se mogu otkriti vrednosti mokraćne kiseline, ali to i dalje ne znači da je prisutan i giht, jer, kao što smo već i rekli, povećane vrednosti mokraćne kiseline ne izazivaju uvek giht. Međutim, ukoliko su prisutni simptomi gihta (otok, crvenilo i bol u određenom zglobu), a uz to i analize krvi potvrde povećanu količinu mokraćne kiseline u krvi, gotovo sa sigurnošču se može postaviti dijagnoza gihta.

Još jedan od načina dijagnostifikovanja je ultrazvuk, uz pomoć koga se mogu videti nagomilani kristali mokrane kiseline na upaljenom zglobu.

Lečenje

Giht se uglavnom može izlečiti odgovarajućom terapijom. Lekovi se mogu koristiti da izleče simptome gihta, spreče ponovni nastanak, kao i da spreče eventualne komplikacije koje se mogu manifestovati u vidu kamena u bubregu ili stvaranjem većih kristala mokraćne kiseline.

Najčešće korišćeni lekovi su lekovi protiv upale bez steroida i kortikosteroida. Oni umanjuju upalu i bol prouzrokovanih gihtom i uglavnom se uzimaju oralno, ali je svakako preporuka da se terapija uzima isključivo nakon konsultacije sa lekarom i obavljenog pregleda.

Bez lečenja, akutni napad gihta će dostići punu snagu negde između 12 sati i 24 sata od nastanka. Očekivana dužina oporavka bez adekvatnog tretmana i lečenja je period između jedne i dve nedelje. Međutim, i nakon povlačenja gihta, ne postoje garancije da se on neće ponovo javiti.

Ako vas zahvati giht, veoma je bitno da ne paničite nego da mirno odete kod lekara. Bol može biti izuzetno jak, ali uz pravilnu terapiju i promenu određenih navika, može vas proći lakše i brže. Više o prirodnim sredstvima koja vam mogu pomoći u borbi protiv gihta možete pročitati na sajtu Probotanic-a.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *