Kako izgleda procedura kolonoskopskog pregleda

Kolonoskopija je procedura za dijagnozu abnormalnosti debelog creva. Kolonoskop je dugačak, tanki fleksibilni instrument koji pruža uvid u debelo crevo i rektum. Postupak se često izvodi u ambulantnom okruženju sa minimalnim neugodnostima i neprijatnostima. Zbog toga što kolonoskopija dozvoljava lekarima da identifikuju i uklanjaju određene tipove polipa debelog creva koji se mogu razviti u rak, kolonoskopija može biti terapeutska i čak i postupak koji štedi život. Više o kolonoskopiji možete saznati na sajtu jedne od najuglednijih specijalozovanih hiruških bolnica dr Drašković.

Kada se vrši kolonoskopija?

Kolonoskopija se odnosi na proces ispitivanja zdravih pacijenata u cilju da se otkriju prethodno nedijagnostikovani polipi debelog creva ili kancer. Cilj programa snimanja je otkrivanje bolesti u najranijim fazama kako bi se omogućio uspešan tretman. U sklopu programa skrininga kolona, kolonoskopija se rutinski preporučuje odraslima od 50. godine, dok se pacijentima koji imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili rektuma ili polipa može se preporučiti kolonoskopija i ranije i češće nego onima koji nemaju porodičnu istoriju bolesti.

Kolonoskopija se takođe izvodi i za:

  • Pacijente sa akutnom ili hroničnom anemijom
  • Pacijente sa inflamatornom bolesti creva (npr. Kronova bolest ili ulcerativni kolitis)
  • Pacijente sa određenim porodičnim naslednim stanjima kao što je nasledni rak odnosno Linčov sindrom

Kolonoskopiju obavljaju iskusni lekari koji su specijalno obučeni za ovu vrstu procedure. Tipično, kolonoskopiju obavljaju gastroenterolozi, rektalni hirurzi ili opšti hirurzi.

Kako se vrši kolonoskopija?

Jedan ili dva dana pre postupka, većina pacijenata mora očistiti creva i druge ostatke. Ovo omogućava potpunu uvid u površine creva tokom postupka. Vaš lekar će vam najverovatnije dati listu ograničenja u ishrani i lekovima kako biste se pridržavali u danima pre procedure.

Tokom kolonoskopije, većina pacijenata dobija intravenoznu sedaciju. Nakon toga, kolonoskop se ubacuje preko rektuma i napreduje se do prvog dela debelog creva, gde je povezan sa krakom tankog creva. Uvid u creva preko kolonoskopa omgućen je putem slika koje se pojavljuju na monitoru, preko kamerice koja se nalazi na vrhu kolonoskopa.

Za većinu pacijenata, ceo postupak traje manje od jednog sata. Nakon završetka kolonoskopije, neki pacijenti mogu doživeti neznatan osećaj u obliku abdominalnih grčeva i gasova, koji se brzo rešavaju. U mnogim slučajevima, pacijenti se ne sećaju same procedure zbog sedacije. Uvek je važno imati osobu koja će vas voditi kući zbog osećaja pospanosti i umora usled primljenih lekova ili anestezije.

Nakon kolonoskopije, pacijenti obično nastavljaju redovnu ishranu. Nastavak lekova pred lekarskom procedurom će odrediti vaš lekar. Neka ograničenja za nivo vožnje i aktivnosti se primenjuju kada se intravenski lekovi za sedaciju daju pacijenatu neposredno pre kolonoskopije. Ovi lekovi utiču na procenu i koordinaciju. Većina pacijenata može nastaviti normalne aktivnosti ujutro nakon kolonoskopije.

Koristi kolonoskopije

Kolonoskopija je preporučeno sredstvo za skrining karcinoma, polipa ali i uzroka drugih tegoba kao što su abdominlani bolovi, krvarenje, nesvakidašnja stolica koja je sluzava ili sa primesama krvi. Postupak omogućava otkrivanje i uklanjanje polipa debelog creva koji su skloni da se transformišu u kancer.

Kolonoskopija je veoma sigurna procedura sa nekoliko komplikacija, koja se javlja kod manje od 1% pacijenata. Prateći rizici uključuju krvarenje, perforaciju, retke neželjene efekte od lekova za sedaciju. Iz anatomskih razloga vaš lekar može smatrati nebezbednim da završi kolonoskopiju i vaš lekar će zbog toga prekinuti pregled. Skrining debelog creva i rektuma obaviće na neki drugi, za vas bezbedniji način, ukoliko je to potrebno.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *