Kada je u pitanju koncept održive gradnje, fokus je upravo na unapređivanje čitavog ciklusa izgradnje nekog objekta. Taj proces počinje od prve faze projektovanja i planiranja, gde se predviđaju najpogodniji materijali.
Potom, potrebno je da se optimizuje potrošnja resursa kao što su struja i voda, ali i koliko je potrebno robe, tako da se maksimalno smanje viškovi koji ne bi bili iskorišćeni na kraju. Mora se voditi računa o reciklaži, ali i upotrebi recikliranih materijala.
Sveukupno, pojam održivosti u izgradnji objekata se odnosi najviše na prakse poput dizajniranja zgrada koje će štedeti više energije, potom smanjiti potrošnju vode i drugih resursa, kao i koristiti dostupne obnovljive izvore energije.
Dugoročno, sve ove prakse će smanjiti i troškove, tako što će se vršiti bolje planiranje, koje se postiže boljom logistikom na stovarištima, pa će ekonomske koristi posledično biti veće. Upravo zato što građevinska industrija sa svojim tradicionalnim praksama značajno šteti životnoj sredini, njeno menjanje iz korena će biti veliki korak za borbu protiv klimatskih promena.
Stovarišta kao ključna mesta za efikasnu raspodelu
Kao centralno mesto u lancu snabdevanja, stovarišta igraju važnu ulogu za mnoge procese. Prvenstveno, pružaju prostor za skladištenje svih potrebnih materijala koje nabavljaju od proizvođača ili dobavljača.
Potom, stovarišta upravljaju distribucijom svih materijala koji su od ključne važnosti za izgradnju objekata, tako što su predstavljaju mesta gde se ujedno nabavljaju i isporučuju materijali, a što značajno olakšava posao svim akterima u industriji.
Stovarišta omogućavaju da se bolje optimizuju svi ti resursi, odnosno, da se alociraju na pravi način i u pravo vreme, ali i u pravim količinama. Na stovarištima je omogućeno precizno planiranje, kao i kontrola tih resursa, pa se na taj način značajno smanjuje rizik da će se desiti zastoj ili nedostatak.
Pored smanjenja rizika od nedostatka, stovarišta svojim planiranjem potpomažu i smanjenju viškova koji bi bili neiskorišćeni, odnosno smanjenju potrošnje, što je još jedna održiva praksa.
Održiva infrastruktura i urbanizam
Kada je u pitanju održiva infrastruktura i urbanizam, od velikog značaja je stvarati gradove koji mogu adekvatno da odgovore na sve potencijalne izazove koji se javljaju usled klimatskih promena, kao i usled ubrzanog rasta populacije.
Ovde se govori o infrastrukturi koja minimalno utiče na prirodu, a koja istovremeno može zadovoljiti se potrebe stanovništva za zdravim okruženjem. To obuhvata korišćenje svih dostupnih ekološki prihvatljivih materijala i stavljanjem u upotebu sistema koji su energetski efikasni.
Zatim, često se priča i o postojanim zelenim površinama u većim gradovima, kako bi mogla da se poveća proizvodnja kiseonika, ali i smanji vrućina u letnjem periodu. Takođe je potrebno da se pametnije isplaniraju urbane zone, odnosno da se stavi fokus na pravljenje pešačkih i biciklističkih staza, ali i da se unapredi sistem javnog prevoza, kako bi bilo što manje emisija štetnih gasova.
Energetski efikasni građevinski projekti
Kada je u pitanju ovaj vid gradnje, ključan je za smanjivanje potrošnje energije, kao i operativnih troškova, a u najvećoj meri ekološkog otiska. Ovakav način projektovanja podrazumeva maksimizaciju energetske efikasnosti.
To se postiže upotrebom izolacionih materijala koji su visokog kvaliteta, kao što su prozori i vrata, ali i ugradnjom pametnih sistema za ventilaciju, hlađenje i grejanje. Primer bi bile takozvane pasivne kuće koje koriste sunčevu svetlost kao prirodni izvor energije, kako bi se što više smanjila potreba za drugim izvorima.
Ono što je važno kod ovakvog sistema, jeste upravo to što su izolacione sposobnosti mnogo efikasnije, odnosno, omogućavaju da unutrašnja temperatura bude stabilna tokom cele godine, što može smanjiti potrebu za korišćenjem drugih izvora za hlađenje ili grejanje.
Pametne zgrade i tehnologije za smanjenje potrošnje energije
Ovde su u pitanju naprednije tehnologije, koje mogu automatski upravljati potrošnjom energije putem integrisanih sistema. Ti sistemi su obično senzori za svetlost, koji se pale pri detekciji pokreta, potom termostati koji su pametni i mnogi drugi.
Termostati imaju sposobnost da automatski prilagode temperaturu u skladu sa time kakvi su vremenski uslovi. Takođe, ono što može biti od posebne važnosti, jeste to što pametne zgrade često mogu pratiti i analizirati energetske obrasce, što može smanjiti potrošnju i napraviti uštede.
Upravljanje vodnim resursima
Voda je verovatno najvažniji resurs, pa se sve više insistira na pronalaženju načina da se ona što bolje iskoristi. Postoje raznovrsni sistemi koji to omogućavaju, poput onih za prikupljanje kišnice, zatim oni koji recikliraju vodu, kao i različite instalacije koje mogu potrošnju optimizovati.
Kada se omogući preciznija potrošnja vode i smanji njeno rasipanje, biće moguće da se značajno uštedi i u ekonomskom smislu. Ali, ipak nam je važniji aspekt očuvanja životne sredine, odnosno smanjenje mogućnosti za nestašicu vode u budućnosti. Protok vode i njeno korišćenje se mora preciznije pratiti, kako bi se smanjili gubici.