Zahvaljujući brojnim benefitima koje pruža, kako estetskih, tako i funkcionalnih, živa ograda je deo uređenja mnogobrojnih dvorišta i vrtova.
PRAKTIČNA ULOGA
Žive ograde podrazumevaju listopadno ili zimzeleno uglavnom žbunasto bilje, koje se sadi duž ivice bašte ili imanja. Na taj način predstavlja prirodnu barijeru do ulice ili komšiluka, koja može biti visoka i do nekoliko metara, a široka katkad i do metra – sve u zavisnosti od vrste biljaka, ličnog ukusa, raspoloživog prostora i naravno specifičnosti podneblja. Ona štiti naš posed od upada, na primer, nekih životinja ili nezvanih gostiju, ali biva i vizuelni štit jer sprečava radoznale poglede komšija ili prolaznika. Takođe, predstavlja svojevrsni zvučni izolator, čineći istovremeno i prirodan hlad kad smo kraj nje.
ESTETSKA STRANA
Mnogobrojne se vrste bilja nalaze u službi žive ograde. No, jedno im je zajedničko – svojom prirodnošću, jedrošću boja listova i granja, eventualno cvetova, mirisima, unose pravu živost u naše imanje. Posebno se svojom dominantnom zelenom mogu lepo uklopiti sa travnjakom, cvetnim lejama, drugim drvećem i žbunjem, čineći s njima skladnu celinu. Živica oplemenjuje prostor, udahnjujući mu svežinu, čineći ga istovremeno i jedinstvenim i elegantnim – otuda nije čudno što su je mnogi zamkovi imali ili imaju u svojim vrtovima. Takođe, vrlo je lepo uklopiva i sa stazicama, fasadom kuće ili pak kapijom koja je zidana, sa kombinacijom, na primer, cigle i drveta ili cigle i kovanog gvožđa. Od vrste biljke zavisi i način obrade, ali se načelno živice mogu vrlo zanimljivo stilizovati, u smislu oblika, linija – oblih ili pravih, visine.
VIŠE IZBORA
U skladu sa već postojećim biljkama u našem vrtu, sopstvenim ukusom i uopšte zemljištem na kojem je predviđena sadnja, te osvetljenjem, svako može odabrati biljku za živu ogradu koja mu najviše pogoduje. Njih je zaista veliki izbor, a osim toga da li su listopadne ili zimzelene, mogu biti različitih nijansi i veličine listova, sa cvetovima ili bez njih, drugačije brzine rasta, neke su bujnije od drugih. Često korišćene vrste jesu tuje, fitonija, kalina, grab, lovor višnja, ali ima ih još mnogo. Neke se vrste odlikuju i trnjem, te faktički stvaraju neprobojnu živu ogradu. Važno je napomenuti da se za ovu svrhu koriste i biljke koje su do metra visine, uglavnom bivajući pregrade između delova dvorišta ili ka komšiluku. Takođe, za živicu se može kombinovati i više različitih biljaka, koje se, na primer, naizmenično sade.
NAČIN ODRŽAVANJA
Živu ogradu je potrebno posaditi prema propisima, u smislu udaljenosti jedne sadnice od druge, a potom održavati na adekvatan način: orezivati, prihranjivati, zalivati. Različite vrste iziskuju drugačiju negu, ali za sve načelno važi da su zahvalne za održavanje, jednostavne, te vrlo otporne na, primera radi, visoke temperature ili gradske uslove. One rastu brzo, te će se u kratkom roku formirati ograda kakvu želimo. Međutim, kada se jednom formira, to nije kraj – mora se redovno negovati i pravilno održavati.
Naposletku, živa ograda je i svrsishodna i dekorativna, i kao takva može biti i vrlo neobična. Možemo je formirati po želji, igrati se bojama i oblicima, a na kraju uživati u svemu onome što nam ona pruža.