Kada je vreme za posetu kardiologu?

Srčano oboljenje se može pojaviti bez značajnih simptoma, pa dugo možemo biti nesvesni da ga imamo,  sve dok nam se ne dogodi veliki zdravstveni problem, ili u najgorem slučaju, srčani ili moždani udar, zbog čega se ova bolest naziva još i ’’tihim ubicom’’. 

Upravo  zbog toga je veoma važno da naučite da  rano prepoznate znake problema u kardiovaskularnom sistemu i blagovremeno zakažete preventivni pregled kod kardiologa

Ukoliko vas lekar opšte prakse posavetuje da posetite kardiologa, nemojte to olako shvatiti i imajte na umu da je samo uz rano otkrivanje i postavljanje prave dijagnoze, uz dugotrajnu kardiološku negu i upotrebu odgovarajućih lekova moguće izbeći najgori mogući ishod. 

Cilj kardiološke nege je pre svega prevencija, pa kako se bolesti koje postepeno oštećuju krvne sudove i na kraju utiču  direktno na srce teško mogu na vreme otkriti bez specijalizovanog testiranja, poželjno je obratiti pažnju na neke od sledećih simptoma i faktora rizika. 

Pored toga, čini se suvišnim napominjati da je kardiološki pregled potreba ukoliko ste trenutno ili  ste ikada bili pušač. Odavno nema sumnji da pušenje u bilo kom periodu u vašem životu drastično povećava rizik od razvoja srčanih bolesti.

Povišen holesterol 

Naša tela koriste holesterol u izgradnji ćelija, ali on može početi da predstavlja rizik po zdravlje vašeg srca ukoliko se njegova  količina u vašoj krvi poveća.

Holesterol će se polako nakupljati na unutrašnjim zidovima arterija koje hrane srce ukoliko budete imali  previše lošeg holesterola (LDL) ili nedovoljno dobrog holesterola (HDL), čime će se postepeno povećavati  rizik od srčanog udara ili moždanog udara. Više o tome kako povećati dobar holesterol možete saznati ovde

Povišen krvni pritisak – HBP  

Visok krvni pritisak ili hipertenzija se smatra nečujnim ubicom jer može da ’’skoči’’  bez ikakvih znakova upozorenja. 

Rizik od razvoja HBP-a posebno  raste ako imate porodičnu istoriju bolesti, kao i  ukoliko imate 20 i više kilograma  nego što biste trebali.

Vežbanje, nagla promena rutine i novi treninzi 

Većina kardiologa  preporučuje da posetite lekara specijalistu pre nego što odlučite da se upustite u avanturu i započetne  sa vežbanjem umerenog do visokog intenziteta, posebno ako ste do tada vodili neaktivan način života ili imate bolest bubrega, dijabetes tipa 1 ili tipa 2. 

Kardiološkim pregledom moguće je ustanoviti da li postoji bilo koje problematično srčano stanje kog možda niste svesni i postarati se da se ne pristupa programu vežbanja koji može biti preterano  intenzivan za stanje vašeg kardiovaskularnog sistema.

Ipak, ovo ne znači da bi trebalo da se izbegne vežbanje, već naprotiv. Kao što naš čuveni kardiolog dr Srđan Bošković govori uvek u intervjuima, kada bi se ljudi dovoljno kretali u svom životu – brojna kardiološka stanja bi se unapred regulisala.

Šećer u krvi, težina i obim struka 

Šećer u krvi, gojaznost i dijabetes predstavljaju faktore koji drastično povećavaju rizik od srčanih oboljenja. 

Statistika je i ovde neumoljiva,pa tako odrasle osobe sa dijabetesom imaju od  dva pa do čak  četiri puta veću šansu da prerano okončaju život usled srčane bolesti, u odnosu na svoje vršnjake koji ne boluju od dijabetesa. 

BMI ili vaš telesne mase način određivanja koliko je zapravo vaša telesna težina zdrava u odnosu na vašu visinu. BMI se uz merenje obima struka se mogu zajedno koristiti kao alati u procesu skrining, pa je uz pomoć ove dve mere moguće ustanoviti  u kom ste stadijumu po pitanju telesne težine u odnosu na mogući rizik od srčanog oboljenja.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.