U pravnom smislu, mobing se odnosi na situacije u kojima zaposleni trpe psihološko zlostavljanje ili maltretiranje na radnom mestu.
Iako ovaj problem postoji decenijama, sam termin i dijagnostički kriterijumi oblikovani su tek tokom osamdesetih godina prošlog veka. Švedski psiholog Hajnc Lejman prvi je identifikovao i opisao ovu pojavu, definišući je kao moralno zlostavljanje i šikaniranje koje nanosi štetu zaposlenima.
Posledice mobinga mogu biti ozbiljne i odraziti se na fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje žrtve. S obzirom na to da se radi o specifičnom obliku zlostavljanja, bitno pitanje ostaje – kako dokazati njegovu prisutnost u radnom okruženju?
Šta je mobing na radnom mestu?
Mobing predstavlja psihološki pritisak i nasilje u poslovnom okruženju, koje uključuje različite oblike zlostavljanja, omalovažavanja i maltretiranja zaposlenih. Ovaj vid diskriminacije negativno utiče na mentalno zdravlje pojedinca i stvara neprijateljsku atmosferu na radnom mestu.
Reč je o ponavljajućem obrascu neprimerenog ponašanja koji može dovesti do toga da zaposleni izgubi motivaciju, samopouzdanje i, u krajnjem slučaju, odluči da napusti posao. U Srbiji, mobing je pravno regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je u primeni od 2010. godine.
Postoje dve osnovne vrste mobinga, a pre nego što se razmotri mogućnost odštete za mobing, važno je razumeti njihove karakteristike:
- Horizontalni mobing – događa se među zaposlenima koji su na istom hijerarhijskom nivou. Može biti individualan, kada jedan kolega maltretira drugog, ili kolektivni, kada grupa zaposlenih stvara neprijateljsko okruženje za pojedinca.
- Vertikalni mobing – javlja se u dva oblika i to kada nadređeni zlostavlja podređenog ili kada zaposleni kolektivno otežavaju rad i autoritet svog rukovodioca.
Ko ima pravo na zaštitu od mobinga na poslu?
Zakon kaže da zaštita od zlostavljanja važi za sve radnike, bez obzira na vrstu angažmana. To znači da su obuhvaćeni oni koji rade na određeno ili neodređeno, po ugovoru o delu, na povremenim poslovima, u praksi bez zasnivanja radnog odnosa, pa čak i volonteri. Ako radite za nekog poslodavca, imate pravo na zaštitu.
Da bi se osigurala bezbednost zaposlenih, Ministarstvo rada i socijalne politike je 2010. godine uvelo Pravilnik koji propisuje kako poslodavci i radnici treba da postupaju.
Pravilnik jasno određuje pravila ponašanja, načine zaštite i mere prevencije. Takođe, precizira koja ponašanja mogu da ukazuju na mobing ili seksualno uznemiravanje.
Kako dokazati mobing na poslu
Mobing je često prikriven i teško ga je dokazati, ali postoje načini da prikupite dokaze i zaštitite sebe. Šuština je u doslednom beleženju i čuvanju relevantnih informacija.
Šta možete da uradite?
- Vodite beleške: Zapisujte šta se dešava, kada, gde i ko je prisutan. Što više detalja imate, to bolje.
- Sačuvajte poruke i mejlove: Svaki oblik pisane komunikacije koji pokazuje neprikladno ponašanje može biti koristan.
- Medicinska dokumentacija: Ako trpite stres, nesanicu ili druge zdravstvene tegobe, idite kod lekara. Njegova zabeleška može biti vredan dokaz.
- Podrška kolega: Ako i drugi doživljavaju isto, njihovo svedočenje može dodatno da potvrdi vaše tvrdnje.
- Konsultujte advokata: Advokat za radno pravo može da vam objasni šta su vaša prava i kako da postupite.
- Razgovarajte sa nadređenima: Ako mislite da će pomoći, pokušajte da problem rešite kroz interni dijalog.
Ovde bi trebalo napomenuti da neovlašćeno snimanje razgovora ili pravljenje tajnih video zapisa nije validan dokaz pred sudom, pa se oslonite na legalne metode prikupljanja dokaza.
Kada teret dokazivanja prelazi na poslodavca
Zakon o mobingu sledi opšta pravila parničnog postupka, osim u slučajevima kada poseban propis nalaže drugačije rešenje. Iako se u samom zakonu obrađuju samo osnovni elementi postupka, ostali segmenti primenjuju se u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.
U klasičnim sudskim sporovima, onaj ko tuži mora da dokaže svoje tvrdnje. Ako nema dovoljno dokaza, tužba se odbacuje, bez obzira na to da li su navodi tačni ili ne.
Kod mobinga, situacija je malo drugačija. Ako žrtva predoči ozbiljne dokaze, poslodavac ili odgovorna osoba preuzimaju teret dokazivanja. Drugim rečima, oni moraju da dokažu da nisu odgovorni za mobing i da njihovo ponašanje nije štetno. Ova odredba olakšava položaj žrtve i smanjuje mogućnost da njene tvrdnje budu ignorisane zbog nedostatka dokaza.
Mobing nije samo problem pojedinca, već pitanje radnog okruženja i društva u celini. Zakon pruža okvir, ali prava se ne štite sama od sebe. Svako ko se suočava sa mobingom mora znati da ćutanje nije opcija. Prava postoje da bi se koristila, a pravda pripada onima koji se za nju izbore.