Imati bebu, pored neizmerne sreće, podrazumeva često i hroničan umor zbog dnevnih obaveza oko zadovoljenja njenih potreba, ali i noćnih buđenja. Za roditelje ne postoji ništa značajnije od kvalitetnog noćnog sna, da bi mogli da održe dovoljan nivo energije.
Do 8. meseca, bebe uglavnom uspevaju da povežu veći deo noći bez buđenja. U ovom periodu se i dalje možda osećate prilično iscrpljeno, ali verovatno imate utisak da su neprospavane noći, kao onda kada ste imali novorođenče, iza vas.
Ono što, ipak, može da vas zadesi upravo u ovom periodu, jeste regresija sna bebe.
Šta je regresija sna bebe?
Regresija sna je faza u kojoj beba, koja je prethodno dobro spavala tokom noći (ili bar dovoljno dobro), odjednom počinje često da se budi i ne spava više toliko dugo kao pre.
Regresija sna podrazumeva kraće periode spavanja nego inače tokom dana, izraženu uznemirenost tokom uspavljivanja, otpor uspavljivanju i česta buđenja tokom noći, uz plač i traženje utehe.
Iako postoje i drugi razlozi zbog koji beba možda ima probleme sa spavanjem, moći ćete da procenite da li je reč o regresiji ili nekom drugom remećenju sna po tome kada se dešava, koliko dugo traje i da li postoje neki drugi razlozi.
Koliko dugo regresija sna traje?
Iako vam se može činiti da traje večno, većina regresija traje oko 3 do 6 nedelja. Ukoliko problemi sa spavanjem traju kraće, verovatno je nešto drugo remetilo san – promena satnice, bolest, rast zubića, a nije zapravo bila reč o pravoj regresiji sna.
Šta uzrokuje regresiju sna?
Stručnjaci smatraju da do regresije dolazi iz dva razloga: zbog razvojnog skoka kroz koji beba prolazi ili zbog nagle promene u satnici spavanja i bebinih potreba za snom.
Kada je reč o razvoju, u periodu oko 8. meseca kod bebe se svašta događa. Mnoge bebe uče da puze i da se povlače u stojeći položaj. Povećavaju se njihove jezičke sposobnosti, jer beba iz dana u dan sve više razume šta joj se govori.
Ovi mentalni skokovi mogu uzrokovati poremećaje sna jer je bebin um više nadražen novim veštinama i saznanjima, pa se tako regresija sna vezana za skokove može javiti i kod beba od 11 meseci i kasnije (npr. regresija vezana za skok pred početak hodanja).
Promena u satnici popodnevnog spavanja i promene u potrebama za snom takođe mogu da podstaknu regesiju sna. Osmomesečne bebe bivaju sve duže budu budne tokom dana. Kako počinju da preskaču treći dnevni odmor i uspostavljaju samo dva odmora tokom dana, to može poremetiti kvalitet sna tokom noći.
Šta možete da probate?
Najpre treba da znate da je u pitanju faza koja je privremena. Nema potrebe da menjate celokupan dnevni ritam da biste se prilagodili bebi. Štaviše, najbolje je da ne menjate rutinu koju ste već uspostavili.
Ukoliko znate najbolji metod koji će bebu uspavati, držite se njega. Ako se beba recimo uspešno uspavljuje ljuljajući se u naručju, nastavite to da radite i prihvatite da će bebi možda sada trebati duže vremena.
Kontrolisano plakanje, odnosno dozvoljavanje bebi da plače malo duže, sa povremenim tešenjem
i umirivanjem, je metod koji možete koristiti tokom ovog perioda. Kod ovog metoda, možete ostati sa bebom u sobi dok je uznemirena, ili odlaziti i vraćati se kad joj trebate.
Eksperimentišite sa različitim metodama, dok ne otkrijete onu koja će biti najefikasnija.
Iako regresija sna kod bebe može biti veoma frustrirajuća za sve ukućane, važno je da se setite da u pitanju prolazna faza. Vaša beba će se vratiti na regularne cikluse spavanja za 3 do 6 nedelja.
U međuvremenu, ponovo uspostavite metode uspavljivanja koje ste koristili dok je beba bila manja, držite se dnevne rutine i pozovite bliske ljude da vam pomognu da se i vi odmorite kada vam je potrebno.