Sadnja jagoda u dvorištu nije samo odličan način da imate stalnu zalihu svežih, ukusnih plodova, već je i sjajan način da se povežete sa prirodom i unapredite svoje baštovanske veštine. Jagode su relativno jednostavne za uzgoj, ali zahtevaju određeno znanje i pažnju kako bi se postigli najbolji rezultati.
Izbor sorte jagoda
Kada se odlučite da posadite ovu slatku voćku, osmislite mesto gde je želite posaditi, koristite kosilice za travu Oleo-Mac kako biste očistili taj predeo detaljno, treba da odlučite koja sorta jagoda vam najviše odgovara. Junske jagode su najpopularnija vrsta među baštovanima zbog svojih visokih prinosa. Ove jagode donose plod jednom godišnje, obično tokom perioda od tri do četiri nedelje u junu, otuda i naziv.
- Junske jagode imaju tendenciju da daju najveći broj plodova po biljci tokom sezone berbe, što ih čini idealnim za one koji žele velike količine jagoda za konzumaciju ili preradu.
- Ove jagode često proizvode veće plodove u poređenju sa drugim vrstama, što ih čini privlačnijim za konzumaciju i prodaju.
- Sa jednom sezonom berbe godišnje, lakše je planirati i organizovati održavanje biljaka.
Međutim, važno je napomenuti da nakon berbe, junske jagode prelaze u fazu mirovanja, tokom koje ove vrste i sorte jagoda ne daju plodove, pa je potrebno planirati druge aktivnosti u vrtu ili odabrati dodatne sorte za kontinuirani prinos.
Stalnorađajuće jagode, kako ime sugeriše, donose plodove dva puta godišnje – jednom u proleće i jednom u jesen. Ova karakteristika omogućava baštovanima da uživaju u svežim jagodama tokom dužeg perioda. Iako ne proizvode toliko plodova kao junoske, stalnorađajuće jagode i dalje daju značajan prinos, a plodovi su obično srednje veličine i vrlo ukusni.
Dnevno neutralne jagode proizvode plodove kontinuirano tokom cele vegetacijske sezone, od proleća do prvih mrazeva. Ova vrsta jagoda je savršena za one koji žele stalni prinos i sveže jagode tokom cele godine. Dnevno neutralne jagode su odlične za različite klimatske uslove i mogu se prilagoditi različitim tipovima zemljišta i mikroklimama.
Priprema tla za jagode
Pre nego što započnete sa sadnjom jagoda, preporučuje se da testirate tlo kako biste odredili njegovu pH vrednost i nutritivni sastav. Idealna pH vrednost za uzgoj jagoda kreće se između 5.5 i 7.0. Previše kiselo ili alkalno tlo može negativno uticati na rast biljaka i apsorpciju hranljivih materija.
Jedan od ključnih koraka u pripremi tla za jagode je dodavanje organske materije, kao što su kompost ili stajnjak. Organska materija poboljšava strukturu tla, povećava kapacitet zadržavanja vode i obogaćuje tlo hranljivim materijama koje su neophodne za rast biljaka.
Kompost je bogat hranljivim materijama i mikroorganizmima koji poboljšavaju zdravlje tla. Možete koristiti kompost iz svoje bašte ili kupiti kvalitetan kompost iz prodavnica za baštovanstvo. Dodavanje 5-10 cm komposta na površinu tla i njegovo umešanje do dubine od 20-30 cm pomoći će u obogaćivanju tla.
Jagode ne podnose stajaću vodu i zahtevaju dobro drenirano tlo kako bi koren mogao pravilno da se razvija. Loša drenaža može dovesti do truljenja korena i drugih problema sa zdravljem biljaka.
Šta treba da znate kada je u pitanju sadnja jagoda?
Najbolje vreme za sadnju jagoda je rano proleće, nakon što prođe opasnost od mraza. Jagode su osetljive na niske temperature, pa je važno sačekati da prođe poslednji mraz pre nego što započnete sa sadnjom. Ovo obično znači krajem marta meseca ili početkom aprila, u zavisnosti od klimatskih uslova u vašem regionu. Sadnja jagoda u ovo vreme omogućava biljkama dovoljno vremena da se ukorene i pripreme za sezonu rasta.
Kada sadite jagode, važno je obezbediti dovoljno prostora između biljaka kako bi imale dovoljno prostora za rast i razvoj. Jagode treba saditi na rastojanju od 30-45 cm u redovima, sa razmakom između redova od oko 90 cm. Ovakav razmak omogućava biljkama da se šire i formiraju nove izdanke, ali i olakšava pristup za održavanje i berbu.
Kada sadite jagode, važno je voditi računa o dubini sadnje kako bi se osiguralo zdravo ukorenjavanje biljaka. Krunica biljke, tj. mesto gde koren prelazi u lišće, treba da bude iznad nivoa tla, dok korenje treba biti potpuno pokriveno. Pravilno postavljanje biljaka na odgovarajuću dubinu pomaže u sprečavanju truljenja korena i poboljšava opstanak biljaka.
Održavanje i prihranjivanje nakon sadnje
Redovno uklanjanje starog lišća i stolona je važan korak u održavanju jagoda. Stoloni su izdanci koji se šire po površini tla i ukorenjuju se kako bi formirali nove biljke. Iako ovi izdanci mogu pomoći u proširenju, prekomerna produkcija stolona može smanjiti prinos plodova jer biljke usmeravaju energiju na rast izdanaka umesto na proizvodnju plodova.
Pravilno đubrenje jagoda ključno je za obezbeđivanje svih potrebnih hranljivih materija koje su im potrebne za zdrav rast i razvoj. Tri glavna hranljiva elementa koja jagode zahtevaju su azot, fosfor i kalijum.
Azot je važan za rast lisne mase i zelene boje biljaka. Nedostatak azota može rezultirati slabim rastom i žutim listovima. Međutim, preterano đubrenje azotom može dovesti do prekomernog rasta lišća na štetu plodova. Preporučuje se primena azotnog đubriva u ranoj prolećnoj fazi rasta jagoda.
Kalijum je važan za opštu vitalnost biljaka i otpornost na bolesti. Nedostatak kalijuma može dovesti do slabog razvoja plodova i smanjenog prinosa. Đubrenje kalijumom treba primenjivati tokom cele vegetacione sezone.
Sadnja jagoda u dvorištu može biti izuzetno zadovoljavajuće iskustvo koje pruža ne samo sveže plodove već i estetski privlačan vrt. Pravilna priprema tla, izbor sorte, adekvatno zalivanje, malčiranje, održavanje, kontrola štetočina i pravovremena berba su ključni elementi za uspešan uzgoj jagoda. Pridržavanjem ovih saveta možete uživati u bogatim i ukusnim plodovima tokom cele sezone. Uložite malo truda i pažnje, i vaše dvorište će vam zahvaliti obiljem crvenih, sočnih jagoda.