U vremenu moderne tehnologije, kada su se vesti sa malih ekrana i iz štampanih izdanja preseslile na mobilne telefone i kompjutere često se može čuti kako se novinarstvo potpuno promenilo. Te kritike na račun vesti koje se objavljuju na portalima uglavnom se čuju od pripadnika generacije srednjih godina, osoba koje su navikle da čitaju vesti u štampanim izdanjima. Najčešće zamerke su uglavnom upućene na opširnost tekstova i potpunost informacija. Čitaoci štampanih izdanja ili ljudi koji su navikli da vesti dana čuju u informativnim emisijama na televiziji navikli su na opširnije izveštaje, potpunije priče, za razliku od tekstova koji se pojavljuju na portalima.
Razloga za ovakvu promenu u načinu izveštavanja i prenošenja vesti je višestruk. Naime, od kada su nastali portali, novinarima se „otvorila“ mogućnost da najnovije vesti o bitnim događajima prenoste samo par minuta nakon što se oni dogode. Ta praksa je bila zastupljena na televiziji, prekidani su programi i emitovane su specijalne emisije, u slučaju neke prirodne nepogode ili kriza kao što su pucnjave ili talačke situacije. Međutim, nije bilo moguće, a nije bilo ni potrebe, da se za svaki događaj prekida planirani TV program. Ista situacija je bila na radiju.
Kada su u pitanju štampani mediji, odnosno dnevne novine, čitaoci su navikli da imaju „uredno spakovane“ tekstove iz kojih su mogli da saznaju sve neophodne informacije. Tako, na primer, ukoliko bi došlo do neke tragedije, ubistva ili saobraćajne nesreće, u novinama bi se sledećeg dana pojavili opširni tekstovi o tom događaju. Čitaoci bi onda uz jutarnju kafu ili doručak saznali sve informacije koje ih interesuju.
Vesti u doba interneta
Razvojem interneta i sve većim brojem korisnika, velike medijske kuće su shvatile koju prednost ima onlajn prenošenje vesti i masovnost čitalaca, tako da su nastali prvi portali koji su prvo prenosili samo svoje tekstove iz štampanih izdanja, a zatim su i počeli da objavljuju i najnovije vesti. To je bila revolucija u poslu novinara i načinu izveštavanja i prenošenja vesti dana.
Kada bi se dogodila neka saobraćajna nesreća, ubistvo, prirodna nepogoda ili bi se izglasao bitan zakon u Skupštini, raspisali izbori ili, na primer, potpisani bitni međudržavni ugovori, na portalima bi se odmah putstila vest o tom događaju. Izveštavanje o hronikama i tragedijama se razlikuje, zbog toga što su novinari shvatili važnost blagovremenog objavljivanja vesti, tako da smo često u prilici da čitamo vesti koje su samo dve ili tri rečenica duge. Razlog za to je nemogućnost brzog odlaska na teren i prikupljanja više informacija.
Nakon što se objavi inicijalna informacija, po stizanju novih informacija u redakciju, novinari na portalima objavljuju nove vesti, odnosno detalje o datom događaju. Zbog toga se često dešava da se o jednoj temi, aktuelnom događaju objavi više vesti u toku dana.
Osim u sadržajnosti tekstova, vesti u štampanim izdanjima i na portalima se razlikuju u jednoj bitnoj stvari, a to su video snimci. Današnja publika koja se informiše na internetu je navikla da vesti budu ilustrovane sa što više fotografija i video snimaka aktuelnog događaja. Zbog toga se novinari trude da za jedan događaj pronađu što više video i foto materijala koji bi ubacili u postojeće vesti.
Razloga za ovakvu promenu u načinu izveštavanja i prenošenja vesti je višestruk. Naime, od kada su nastali portali, novinarima se „otvorila“ mogućnost da najnovije vesti o bitnim događajima prenoste samo par minuta nakon što se oni dogode. Ta praksa je bila zastupljena na televiziji, prekidani su programi i emitovane su specijalne emisije, u slučaju neke prirodne nepogode ili kriza kao što su pucnjave ili talačke situacije. Međutim, nije bilo moguće, a nije bilo ni potrebe, da se za svaki događaj prekida planirani TV program. Ista situacija je bila na radiju.
Kada su u pitanju štampani mediji, odnosno dnevne novine, čitaoci su navikli da imaju „uredno spakovane“ tekstove iz kojih su mogli da saznaju sve neophodne informacije. Tako, na primer, ukoliko bi došlo do neke tragedije, ubistva ili saobraćajne nesreće, u novinama bi se sledećeg dana pojavili opširni tekstovi o tom događaju. Čitaoci bi onda uz jutarnju kafu ili doručak saznali sve informacije koje ih interesuju.
Vesti u doba interneta
Razvojem interneta i sve većim brojem korisnika, velike medijske kuće su shvatile koju prednost ima onlajn prenošenje vesti i masovnost čitalaca, tako da su nastali prvi portali koji su prvo prenosili samo svoje tekstove iz štampanih izdanja, a zatim su i počeli da objavljuju i najnovije vesti. To je bila revolucija u poslu novinara i načinu izveštavanja i prenošenja vesti dana.
Kada bi se dogodila neka saobraćajna nesreća, ubistvo, prirodna nepogoda ili bi se izglasao bitan zakon u Skupštini, raspisali izbori ili, na primer, potpisani bitni međudržavni ugovori, na portalima bi se odmah putstila vest o tom događaju. Izveštavanje o hronikama i tragedijama se razlikuje, zbog toga što su novinari shvatili važnost blagovremenog objavljivanja vesti, tako da smo često u prilici da čitamo vesti koje su samo dve ili tri rečenica duge. Razlog za to je nemogućnost brzog odlaska na teren i prikupljanja više informacija.
Nakon što se objavi inicijalna informacija, po stizanju novih informacija u redakciju, novinari na portalima objavljuju nove vesti, odnosno detalje o datom događaju. Zbog toga se često dešava da se o jednoj temi, aktuelnom događaju objavi više vesti u toku dana.
Osim u sadržajnosti tekstova, vesti u štampanim izdanjima i na portalima se razlikuju u jednoj bitnoj stvari, a to su video snimci. Današnja publika koja se informiše na internetu je navikla da vesti budu ilustrovane sa što više fotografija i video snimaka aktuelnog događaja. Zbog toga se novinari trude da za jedan događaj pronađu što više video i foto materijala koji bi ubacili u postojeće vesti.