Tuja – provereno dobro drvo u svakom pogledu

Lepa bašta ne podrazumeva samo uzgoj šarenog cveća. Delovaće nedovršeno bez doteranog prostora oko biljaka (travnjak, malč,…) ili ponekog stabla koje bi razbilo monotoniju. U baštama prosečne veličine, sadi se drveće koje ima, pre svega, dekorativnu ulogu – jelkice, katalpe, tuje,… Estetska funkcija im nije i jedina, jer neretko se ovo drveće, poređano u drvored (jelke i tuje), koristi kao zamena, odnosno imitacija ograde.

Zato se ponekad sadi uz stazu, da bi se oivičila ili uz ogradu da bi se pojačala privatnost unutar dvorišta, ili, iz istog razloga, po kafićima, otvorenim terasama, sadi se po žardinjerama. Za sve ova namene tuje su naročito praktične i zato već dugo i popularne – nisu zahtevne, praktične su i primenjive, a pored toga, vrlo lepo izgledaju. Postoji nekoliko vrsta tuja koje se kod nas najčešće uzgajaju.

Vrste tuja i način uzgoja

Tuja kompakta ima predivnu „krošnju“, leti zelene boje, dok preko zime četine poprimaju bakarnu boju. Raste do 4 m, a zauzima oko 1,5 m širine. Orezivanjem njenih grana, koje bi trebalo obavljati u martu i aprilu mesecu, određujemo njene dimenzije. Po brzini rasta, spada u srednje rastuće vrste i u toku jedne godine napreduje od prilike oko 30 cm. Ova vrsta tuje odlično uspeva na našem području i uopšte nije zahtevna. Prima se na svim vrstama zemljišta, mada najbolje uspeva u rastresitoj zemlji, sa dobrom drenažom, jer glinasto, čvrsto okruženje zadržava vodu, od koje mogu istruleti pojedine grane tuje ili i cela biljka. Odlično uspeva i u baštama i u saksijama, pa je idealna za živu ogradu. 

Tuja globosa je patuljasta ili loptasta tuja, jer njena krošnja ima pravilan oblik lopte. Raste do 1 m u visinu i oko 1,5 m u širinu. Bolje uspeva na sunačanoj strani i odlično izgleda na travnjacia, pojedinačno ili u manjim grupama. Podnosi niske temperature i potrebno joj je redovno zalivanje i orezivanje. Na suvom zemljištu može da propadne. Spada u brzorastuće biljke, koje leti imaju zelenu, a zimi zlatno – žutu boju.

Tuja smaragd je najrasprostranjenija vrsta tuje kod nas, a inače potiče čak iz Kanade. Raste do 3, 4 m u visinu u obliku kupe. Pošto se često koristi kao živa ograda, trebalo bi saditi stabla na razdaljini od 50 cm do 80 cm. Najviše joj odgovaraju sunčani, ali senoviti delovi dvorišta i drenirano zemljište. Treba je samo korektivno orezivati i zalivati redovno, jer odlično podnosi niske temperature i vetrove.  Njčešće je uništava težina snega na granama koje su tanke, pa tako popucaju zimi. Inače ima predivnu smaragdnu zelenu boju, dok na jesen dobija braonkaste tonove po unutrašnjosti krošnje, jer se na taj način obnavlja. 

Tuja kolumna, kako joj ime kaže vrlo je tanka, visoka i do 5 m, a široka oko 1 m, valjkastog je oblika. Najzastupljenija je posle smaragdne tuje, a do nas je stigla iz zapadne Amerike. Takođe je vrlo izdržljiva. Pogoduje joj sunčano područje, dosta vode i minimalno orezivanje. Odlična je za formiranje „zelene ograde“, kada se stabla sade na razdaljini od 60 cm do 1 m. Spada u srednjerastuće vrste (za godinu dana poraste oko 50 cm). Ne bi je trebalo saditi u najtoplijim i najhladnijim mesecima, jer su manje šanse da se dobro primi.

Sve ove vrste tuja, lepše izgledaju uz malč, naročito crveni i na taj način taman prime dovoljnu količinu prirodnog đubriva koja im je potrebno.

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.