Vesti po svojoj definiciji predstavljaju informacije o aktuelnim događajima. Mogu se prenositi na najrazličitije načine – od usta do usta, poštom, radijom, novinama, televizijom. Klasične novinarske vesti se često nazivaju „hard njuz“ – tvrde vesti, kako bi se razlikovale od mekih vesti, zabavnog sadržaja objavljenog u medijima.
Mi ćemo se pre svega baviti razvojem klasičnih novinskih vesti, i njihovom evolucijom ka televiziji i online novinarstvu.
Istorijat vesti – od štampe do interneta
Novinske vesti od početka razvoja štampe pa sve do kraja osamdesetih godina se nisu mnogo izmenile, iako su novinarska etika i alati, kao i tehnologija, pretrpeli drastične promene. Početkom 19. veka vesti su se uglavnom bazirale na glasinama i poluinformacijama, da bi vremenom bila utvrđena pravila kako bi se očuvala istinitost informacija. Tako su nastala pet novinarskih pitanja – ko, šta, gde, kada, kako – koja su postala srž svake vesti.
Vesti su bile ograničene formatom papira, pa su često preopširne izveštaje koje su novinari slali, urednici morali da skraćuju kako bi uklopili sve informacije u novinama.
Razvoj tehnologije je umnogome olakšao posao novinara, iako se vesti nisu radikalno izmenile. Pojava telefona, raširenost telegrafske komunikacije, drumskog saobraćaja i pojava automobila su radikalno izmenili vesti.
Paralelno se razvijala i televizija, koja je dovela do daljeg „skraćivanja“ informacija. Vesti su postale paket informacija koji voditelji moraju da saopšte gledaocima u veoma ograničenom vremenu. Tada su se novinari iz štampe našli u „opasnosti“ – zašto bi neko kupovao novine sutradan kada mogu da saznaju sve vesti sada i odmah – iz udobnosti svog doma, sedeći ispred televizora.
Tada su novinari razvili sledeći metod rada, koji i danas odlikuje štampane medije – dok televizija prva objavljuje vesti, u štampi će čitalac saznati više, priča će biti razrađena – za razliku od kratkih i brzih informacija sa televizije.
Početkom devedesetih, vesti se polako sele u onlajn sferu. Svaki veći medij je tada pokrenuo internet portale, i kompjuteri postaju glavno oružje novinara. Širenje interneta dovelo je do neverovatnog protoka i brzine informacija, koje danas stižu do svih krajeva sveta.
Ekran kompjutera ili pametnog telefona više ne ograničava, i doveo je do integrisanja multimedijalnog sadržaja, bilo da su u pitanju fotografije ili vesti. Važan segment vesti danas predstavljaju i društvene mreže, koje sa jedne strane postaju izvor informacija, dok sa druge služe za diseminaciju i objavljivanje vesti.
Kakva je budućnost vesti?
Budućnost je uvek nezahvalno predviđati. Ako pogledamo razvoj tehnologije u poslednjih nekoliko decenija, vidimo neverovatnu brzinu, koja se kreće gotovo geometrijskom progresijom.
Čovek milenijumima nije uspevao da se „odlepi“ od zemlje, ali je od prvog aviona braće Rajt do prvog leta u kosmos prošlo manje od veka. Tako je i sa drugim vrstama tehnologije – od pronalaska telefona Aleksandra Grejema Bela do mobilnih telefona je prošao gotovo čitav vek, dok je od prve generacije mobilnih telefona, takozvanih „cigli“, do pametnih kompjutera koje svako od nas ima u džepu (i sa njih čita vesti) prošla samo decenija.
Šta sutrašnjica „sprema“ za vesti i informisanje nije lako predvideti – direktno „aploudovanje“ informacija u mozak i implantiranje istih poput misli zvuči kao scenario naučno-fantastičnog filma, ali ne bi bio prvi put da nas tehnologija iznenadi. U svakom slučaju, pred svima nama su zanimljive decenije.