Da li je vreme za odmor?

Sve više zaboravljate, imate visok pritisak i činii vam se da ste upali u depresiju? Ako su vaši odgovori potvrdni, onda je moguća posledica ovakvog stanja hronični stres, napetost i umor.

A signali koje vam vaš organizam šalje sigurno nisu nimalo dobri. Alarm za uzbunu je uključen i vaš organizam više ne može. A kako sve počinje?

Onoga trenutka kada se vaš mozak preoptereti, vaši hormone stresa kreću u akciju. Telo počinje da angažuje hormone stresa, jer su oni prvi na liniji odbrane organizma. Hormone kao što su kortizol i adrenalin kreću u akciju i onda se nađu u ćelijama kako bi srce normalno radilo i kako ne bi došlo do krize. A kada se stanje smiri, kada nervoza prođe, nova šansa za oporavak organizma je tu.

Pod stalnim stresom smo i tako nas je nekako ovaj 21. vek navikao. Nažalost, sam organizam ne može da se stalno bori protiv ovakvog stanja, a šanse da se organizam oporavi svaki sledeći put nakon stresa sve su manje. Kada se aktivira kortizol,on dovodi do uspešnog prevazilaženja krize, ali šansa za oporavak ovog hormona sve je manja. Tada se blokira imunološki sistem organizma, nije moguće odmaranje tela, kao ni relaksacija organizma, zbog čega dolazi do aktiviranja čitavog organizma, a telo se tako uopšte ne opušta. Naprotiv, ono je stalno izloženo ovakvom stanju, pa vremenom sve manje može da izdrži i onda počinje sve manje da trpi ovakve nalete hormona da bi u nekom trenutku popustio.

Ako ne znate, organizam manifestuje nekoliko načina stalnu izloženost stresu. Tako da bi trebalo da obratite pažnju na signale koje vam vaše telo šalje, jer nekada nervoza i stres neće moći lako da se prevaziđu. Zato slušajte šta vam vaš organizam kaže. Da li pucate po šavovima i da li je nervoza i napetost ne mogu više da se istrpe?

Zašto je organizam sve slabiji?

Mozak počinje polako da slabi, jer stalna izloženost stresu, konstantna nervoza i napetost dovodi do toga da sve u telu počinje da ubrzava, pri čemu mozak polako počinje da gubi trku sa brzinom. Kada se nivo kortizola u organizmu povisi, dolazi do sužavanja krvnih sudova, a stalni povišen nivo kortizola može da dovede do trajnog suženja krvnih sudova. Usled ovakvog stanja, dolazi i do povećanja krvnog pritiska koji dovodi do drugih problema, pri čemu može da ugrozi rad srca i mozga, ali i da izazove određene kardiovaskularne bolesti.

Ko ima povišen kortizol, moguće je i da pati i od depresije. Svi koji pate od teške depresije imaju problem sa kortizolom i time dolazi do stvaranja začaranog kruga u okviru kojeg se smanjeno luče neurotransmiteri, a samim tim depresija se ne ublažava.

Stres i nervoza u vezi su i sa škripanjem zuba, a izveštaj Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da se posle svetske ekonomske krize broj ljudi koji škrguću zubima od muke povećao skoro za 20%.

Kada je kortizol povišen, često je poremećen osećaj gladi i sitosti, pa se mnogi koji su napeti i koji su izloženi svakodnevnom stresu nekontrolisano goje, a zbog toga najviše trpi organizam. Sve što ste više izloženi stresu i sve što je više primetna nervoza kod vas, vaš organizam trpi i pamti, a onda i njegova odbrana postaje sve slabija. Slabi imunitet organizma, a povećavaju se rizici od infekcija, a onda organizmu treba mnogo više vremena da se oporavi. Zbog toga postajemo sve manje otporni i sve češće bolesni, jer je stress učinio svoje.

Preporuka: Odmor za dušu i telo – raspored nameštaja po feng shuiu

Komentari

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *