Mentalna bolest je složena oblast ljudskog zdravlja koja je podjednako važna kao i fizičko zdravlje, ali se mnogo manje razumljivo. Ono uključuje širok spektar uslova koji utiču na našu sposobnost da razmišljamo, percipiramo, osećamo ili se ponašamo.
Svaka mentalna bolest ima svoj jedinstveni skup simptoma i manifestacija, ali svi deluju tako da remete svakodnevni život osobe, utičući na njene odnose, posao i opšti kvalitet života. Njihova suštinska karakteristika je da utiču na našu sposobnost da funkcionišemo i komuniciramo sa svetom oko nas.
Ove bolesti se često pogrešno shvataju, što dovodi do stigme i predrasuda. Mnogi ljudi imaju nejasne ideje o tome šta zaista znači imati mentalnu bolest, često zbog stereotipa i negativnih prikaza u medijima. Važno je shvatiti da mentalna oboljenje nije rezultat slabosti ili lošeg karaktera. To su stvarna, značajna i često izuzetno teška stanja koja zaslužuju našu pažnju, razumevanje i saosećanje.
Granični poremećaj ličnosti: Definicija, simptomi i uzroci
Granični poremećaj ličnosti (Borderline Personality Disorder – BDP) je ozbiljno mentalno stanje koje karakteriše emocionalna nestabilnost, teškoće u održavanju stabilnih odnosa, problemi sa samopoštovanjem i česte promene u samopercepciji i ciljevima. Ljudi sa ovim poremećajem mogu imati intenzivne emocije koje se često brzo menjaju. Takođe mogu imati poteškoća sa samokontrolom i biti skloni impulsivnom ponašanju.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), granični poremećaj ličnosti je poremećaj u kome osoba ima dugotrajni obrazac nestabilnosti u odnosima, emocionalne reaktivnosti i intenziteta, nestabilnosti samopoštovanja i ponašanja. Ljudi sa ovim problemom često imaju duboko ukorenjen osećaj praznine i straha od napuštenosti, što može rezultirati destruktivnim ponašanjem i problemima u međuljudskim odnosima.
Granični poremećaj ličnosti obuhvata širok spektar simptoma, od emocionalne nestabilnosti gde iskazuje brze i intenzivne promene raspoloženja, pa sve do epizoda paranoje i straha od stvarnog ili zamišljenog napuštanja od strane voljenih osoba. Tačni uzroci koji izazivaju granični poremećaj ličnosti nisu u potpunosti poznati, ali se veruje i postoje dokazi koji ukazuju da to može biti rezultat kombinacije genetskih, neurobioloških i psihološko-socijalnih faktora.
Terapije i tretmani za lečenje ovog poremećaja
Ovo stanje organizma se može efikasno lečiti. Pokazalo se da je nekoliko različitih pristupa terapiji korisno u lečenju BPD. Stručnjaci iz oblasti psihologije su razvili dijalektičko-bihejvioralnu terapiju koja se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih obrazaca ponašanja, uključujući samopovređivanje i samoubilačke misli.
Takođe je tu još i “šema terapija” koja se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih šema, odnosno obrazaca razmišljanja koje osoba ima o sebi i drugima, što može doprineti simptomima BPD-a. Pored ove dve terapije, psiholozi su došli i do zaključka da mentalna terapija može pomoći u lečenju ove bolesti. Ova terapija se fokusira na poboljšanje sposobnosti osobe da razume i tumači svoja i tuđa mentalna stanja, što može biti problematično za osobe sa BPD-om.
Iako ne postoji specifičan lek za ovaj poremećaj, mnogi lekovi se često koriste za lečenje povezanih stanja, kao što su depresija, anksioznost ili poremećaji povezani sa stresom.
Uticaj na svakodnevni život
Ovaj poremećaj ličnosti može značajno uticati na svakodnevni život osobe. Ljudi sa ovom bolesti mogu da se bore sa održavanjem stabilnih odnosa, kako na poslu, tako iu ličnom životu. Možda imaju poteškoća u donošenju odluka, često menjaju svoje ciljeve i želje.
Emocionalna nestabilnost može uzrokovati da se osećaju kao da su na emocionalnom toboganu, sa brzim promenama raspoloženja koje može biti teško upravljati. Ova nestabilnost može uticati na sve aspekte života osobe, uključujući posao, školu, odnose i fizičko zdravlje.
Važno je napomenuti da iako BPD može značajno uticati na svakodnevni život, postoji pomoć. Uz pravi tretman i podršku, ljudi sa ovim problemom mogu naučiti strategije za upravljanje simptomima i poboljšanje kvaliteta života.